Biološko oružje: Operacija Denver i dezinformacije o AIDS-u
- Srgjan Ivanovik
- Nov 30, 2024
- 5 min read
Updated: Feb 7
Važnu ulogu u operaciji imao je istočnonemački Štazi. Septembra 1986. glavni obaveštajni direktorat te službe (Auptverwaltung Aufklärung, HVA/X) uputio je dopis bugarskoj državnoj bezbednosti u kome se predlaže saradnja na daljoj razradi i jačanju operacije Denver
U ranim osamdesetim godinama, svet je počeo da se suočava s novom, nepoznatom epidemijom uzrokovanom virusom HIV. Naučnici i lekari radili na identifikaciji uzročnika i prenosnih puteva, a Sovjetski Savez video je priliku da globalnu zdravstvenu krizu pretvori u alat za propagandu i diskreditaciju SAD. U tom kontekstu rođena je operacija Denver, dezinformaciona kampanja koja je imala planetarne efekte.
Dokumenti iz septembra 1985, koje je istraživač Kristofer Nehring pronašao u arhivu bugarske državne bezbednosti, predstavljaju najraniji dokaz o postojanju ove operacije.
U pismu koje je Komitet za državnu bezbednost Sovjetskog Saveza (KGB) uputio bugarskim kolegama i drugim obaveštajnim agencijama Varšavskog pakta stoji da je pokrenuta nova, opsežna kampanja dezinformacija.
Cilj operacije bio je da se AIDS predstavi kao rezultat američkih vojnih eksperimenata s biološkim oružjem koji su se oteli kontroli. U poruci KGB stajalo je da te "aktivne mere" treba da globalno da ojačaju antiameričke sentimente i stvore povoljnije mišljenje o Sovjetskom Savezu.
Nažalost danas ne znamo pravi razlog za odabir imena operacije Denver, a istražitelji tvrde da su agenti Štazija uništili dokaze o tome.
Uloga indijskog lista i Štazija
Premda se pretpostavlja da je kampanja počela još 1983. arhiv KGB-a nikada nije bio dostupan istraživačima. Te godine indijski list Patriot, koji je u više navrata plasirao sovjetske fabrikovane informacija na engleskom, objavio je naslovnoj strani pismo anonimnog "američkog naučnika" gde se tvrdi da je AIDS rezultat eksperimenata Pentagona u vojnoj laboratoriji Fort Detrik iz Merilenda.
Bombastične tvrdnje iz Patriota širile su se u javnosti i medijima širom sveta. Mediji su počeli masovno da citiraju navode iz lažnog pisma, zanemarujući upitnost izvora. To se dogodilo i u zapadnim medijima, pa su teorije o američkoj vojnoj laboratoriji kao kreatoru virusa našle svoje mesto i u britanskim tabloidima i u gledanoj emisiji vesti CBS News-a popularnog američkog voditelja Dena Radera.
Važnu ulogu u operaciji imao je istočnonemački Štazi. Septembra 1986. glavni obaveštajni direktorat te službe (Auptverwaltung Aufklärung, HVA/X) uputio je dopis bugarskoj državnoj bezbednosti u kome se predlaže saradnja na daljoj razradi i jačanju operacije Denver.
Važnu ulogu u operaciji imao je istočnonemački Štazi.
Septembra 1986. glavni obaveštajni direktorat te službe (Auptverwaltung Aufklärung, HVA/X) uputio je dopis bugarskoj državnoj bezbednosti u kome se predlaže saradnja na daljoj razradi i jačanju operacije Denver."Sa ciljem da se čovečanstvu otkriju opasnosti od istraživanja, proizvodnje i upotrebe biološkog oružja i kako bi se pojačali antiamerički stavovi u svetu i političke kontroverze unutar SAD, DDR će isporučiti naučnu studiju i druge materijale koji dokazuju da je AIDS nastao u SAD a ne u Africi i da je reč o produktu istraživanja biloškog oružja", stoji u dopisu.
Uloga Jakoba i Lili Segal: Nauka u službi dezinformacija
Studija koju je spominjao Štazi odnosila se na publikaciju "AIDS: priroda i poreklo" koju su objavili sovjetsko-istočnonemački naučnik u penziji Jakob Segal i njegova supruga Lili. U studiji je ponovljena teza o poreklu HIV iz američke vojne laboratorije u Fort Detriku, kao i da je veštački nastao genetskom manipulacijom dva opasna virusa, uključujući jedan koji inficira ovce.
Segalovi su takođe tvrdili da je virus namerno ili slučajno pušten u populaciju. Ovi narativi su 1986. godine distribuirani na samitu Pokreta nesvrstanih u Harareu, u obliku brošure pod naslovom "AIDS: USA home-made evil, NOT out of AFRICA". Brošura je naišla na značajan interes među afričkim liderima i novinarima, koji su je često citirali kao "naučni" dokaz američkog porekla virusa.
Iako Segalovi nikada nisu javno priznali povezanost sa istočnonemačkom tajnom službom Štazi, dostupni dokumenti sugerišu da je glavni obaveštajni direktorat igrao ključnu ulogu u širenju njihovih ideja. U dopisima bugarskoj državnoj bezbednosti, Štazi je otvoreno predložio korišćenje Segalove studije za jačanje antiameričkih narativa.
Volfgang Muc, zamenik direktora HVA/X, pohvalio je Segalove publikacije u komunikaciji s bugarskim kolegama, ističući da su one "postigle veliki odjek" u afričkim zemljama i doprinosile jačanju ciljeva operacije Denver. Mnogo je lidera i novinara u Africi poverovalo u tvrdnje iznešenih od strane bračnog para.
Dokumenti takođe pokazuju da su Štazi i KGB sarađivali u umnožavanju i distribuciji brošure na međunarodnim skupovima poput samita u Harareu.
Iako je Jakob Segal tvrdio da je istraživanje započeo samostalno, bez direktnog učešća KGB-a ili Štazija, dokumenti sugerišu drugačiju priču. Štaviše, Segalovi su u Štazijevoj arhivi registrovani pod kodnim imenom "Dijagnoza", što implicira njihovu važnost za obaveštajnu zajednicu Istočne Nemačke.
Efekti i pouke operacije Denver
Operacija Denver bila je zapanjujuće uspešna u širenju lažnih tvrdnji o poreklu HIV-a. Milioni ljudi širom sveta poverovali su u ideju da su američki vojni eksperimenti odgovorni za AIDS. Posebno u Africi, gde su nepoverenje prema zapadnoj medicini i kolonijalna prošlost činili plodno tlo za takve narative, kampanja je imala veliki odjek.
U samim Sjedinjenim Državama, ove dezinformacije su dodatno narušile poverenje marginalizovanih zajednica u zdravstveni sistem, podsećajući na neetičke eksperimente poput Taskigi studije o sifilisu. Čak su i vodeći mediji, poput CBS-a, prenosili ove tvrdnje bez odgovarajuće provere, što je uznemirilo američku administraciju.
Američka administracija, predvođena Ronaldom Reganom, odgovorila je osnivanjem Radne grupe za aktivne mere 1981. godine. Ova interagencijska grupa, iako mala i bez formalnog budžeta, ostvarila je značajne rezultate u razotkrivanju sovjetske propagande. Njihov rad uključivao je detaljno dokumentovanje sovjetskih dezinformacija, javne ekspozee i saradnju s međunarodnim medijima.
Jedan od ključnih trenutaka u razotkrivanju operacije Denver bio je izveštaj grupe iz 1987. godine pod naslovom Soviet Influence Activities: A Report on Active Measures and Propaganda, 1986–1987. Izveštaj je detaljno iznosio lažne tvrdnje i naučne netačnosti u sovjetskoj kampanji o AIDS-u, što je izazvalo snažnu reakciju sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova.
Tokom sastanka 27. oktobra 1987. godine, američki državni sekretar Džordž Šulc suočio je Gorbačova s izveštajem, ukazujući na laži koje su širile sovjetske obaveštajne službe. Gorbačov je reagovao oštro, nazivajući izveštaj "šokantnim" i optužujući SAD za podsticanje mržnje prema SSSR-u. Međutim, suočen s pritiskom i dokazima, Gorbačov je tri dana kasnije obećao da će Moskva odustati od tih tvrdnji.
Ovaj događaj predstavljao je ključnu pobedu Radne grupe za aktivne mere, dokazujući da sistematsko razotkrivanje dezinformacija može naterati čak i moćne protivnike da se povuku.
O operaciji Denver za Wilson Centar detaljno su pisali istoričar Daglas Selvidž i Kristofer Nering. U jednom intervjuu, Selviž, je otkrio da se u operaciji Denver desila saradnja tajnih službi u takozvanom Istočnom bloku.
„Na bazi izjava oficira KGB i Štazija dati njihovim saradnicima u Bugarskoj tokom 1986-89, Štazijev ogranak za međunarodne aktivnosti (HVA) je odigrao centralnu ulogu u kampanji dezinformacija pored KGB-a. Bugarska i pogotovo Čehoslovačka služba su bile od pomoći ali najviše oko rasturanja letaka oko američkih vojnih baza u kojim su iznosene informacije da su američki vojnici medju najzaraženih grupa u svetu“, izjavio je Selviž.