21/03/2024
Atina je odlučila da kupi i pošalje kao pomoć Ukrajini novu količinu naoružanja i municije, uključujući rakete Zuni kalibra 127 milimetara iz vremena Vijetnamskog rata. Ti projektili se masovno upotrebljavaju u aktuelnom ratu gde su se istakli po većem dometu u odnosu na sovjetska raketna zrna S-13.
Kako pišu grčki mediji, slanje vojne pomoći biće nastavljeno. Nova količina naoružanja i opreme sadrži 2.000 raketa Zuni kalibra 127 mm (5 inča), 180 raketa kalibra 70 mm (2,75 inča), 90.000 granata kalibra 90 milimetara, 4 miliona metaka i 70 haubica M114A iz rezervi grčke vojske.
Naoružanje i municije biće dopremljeni u Ukrajinu posredstvom Češče, od koje će biti otkupljena određena količina municije. U toku su pregovori Grčke i Češke o detaljima ugovora, ceni i načinu isporuke Ukrajini. Pored Grčke, vojnu pomoć Ukrajini iz regiona zvanično šalju i Severna Makedonija, Hrvatska, Rumunija, Slovenija, Bugarska i Crna Gora.
Rakete Zuni su nevođeni projektili i proizvode se od kraja 50-ih godina prošlog veka. Prva borbena upotreba dogodila se 1965. u Indijsko-pakistanskom ratu ( koristili su je Pakistanci), a Zuni je najmasovnije koristila Vojska SAD u Vijetnamskom ratu.
Raketa teži oko 60 kilograma, ima domet od 8 kilometara i prosečna brzina projektila je 2.600 kilometara na čas, 720 metara u sekundi ili 2,1 puta brže od brzine zvuka. Lansira se iz vazduha, odnosno sa aviona i helikoptera, iz nosača LAU-10.
Postoji više vrsta bojevih glava i prvenstvena namena raketa je protivoklopna borba. Najmasovnije se koristi verzija Mk24.
Princip rada ove verzije je takav da se bojeva glava aktivira na 9 metara od cilja, raspršuje na male šrapnele loptastog oblika i probija 50 milimetara pancirnog čelika i uništava pešadiju u blizini. U praksi Zuni je dizajniran da pogodi oklopno vozilo i uništi pešadiju koja se nalazi oko vozila.
Ukrajina koristi rakete Zuni od početka 2023. godine i veoma su zadovoljni njihovim kvalitetom. Sjedinjene Američke Države su do kraja 2023. isporučile Ukrajini 6.000 raketa tipa Zuni.
Najveća nepoznanica za širu javnost bila je kako su Ukrajinci na postojeću tehniku sovjetskog i ruskog porekla uspeli da intergrišu lansere LAU-10 američke proizvodnje, iz kojih se ispaljuju rakete Zuni.
Mediji su objavili više fotografija i video snimaka gde se vide lanseri LAU-10 i rakete Zuni postavljeni na borbene helikoptere Mi-24 i avione jurišnike Su-25. Ove letelice inače, nose nevođena raketna zrna S-13 koja imaju sličnu namenu i karakteristike, ali su sovjetske proizvodnje.
Nevođena raketna zrna S-13 su ekvivalent Zuniju na ruskoj strani i zato su i napravljene u bivšem SSSR-u - a razvijene su šezedesetih godina. Iako S-13 ima jaku bojevu glavu i efikasan je u uništavanju bunkera, lako oklopljenih vozila i pešadije na otvorenom prostoru - ima dve mane koje često mogu da budu fatalne po posadu vazduhoplova koji ih lansira - pre svega zbog specifičnosti rata u Ukrajini.
Za najveći broj varijanti rakete S-13 maksimalni domet je samo 3,5 kilometra što posadu vazduhoplova koji je lansira izlaže potencijalnom dejstvu neprijateljske protivazduhoplovne odbrane malog dometa ( projektila Strela 2M, Igla ili Stinger), pa čak i pešadije na prvoj liniji fronta.
Takođe, najveći broj projektila leti brzinom od oko 500 kilometara na čas i avion ili helikopter koji lansira S-13 mora da posle lansiranja napravi brzi zaokret kako ne bi uleteo u eksploziju, što posebno važi za avione Su-25.
Sa druge strane, američka raketa Zuni, ima maksimalni domet od 8 kilometara i vazduhoplovi koji je lansiraju najčešće ne ulaze u domet neprijateljske PVO malog dometa niti pešadije na prvoj liniji. Čak je i brzina rakete koja do maksimalnog dometa od 8 kilometara leti za 11 sekundi za ukrajinske posade impresivna jer mogu mnogo lagodnije da gađaju neprijateljske ciljeve bez brzih i naglih zaokreta.