20/12/2019
Od svih članica NATO Hrvatska proporcionalno najmanje izdvaja za modernizaciju odbrane dok je po personalnim troškovima na samom vrhu odmah iza Grčke. Na taj zaključak upućuju uporedni podaci o odbrambenim troškovima država članica koje je obelodanio generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg 29. novembra.
U opširnoj analizi Obris navodi da je Zagreb prošle i ove godine na samom dnu liste prema udelu budžeta koji se izdvaja na modernizaciju vojske. U želji da dostigne cilj Alijanse da troškovi odbrane iznose 2 odsto bruto društvenog proizvoda u metodologiju obračuna ubačene su vojne penzije.
Takvom matematikom je stvoren privid velikog ulaganja u oružane snage jer se vojne penzije prema međunarodnim standardima (s obzirom da se novac isplaćuje ljudima koji nisu deo sistema odbrane) ne računaju kao troškovi za odbranu.
Prema navodima Obrisa hrvatski sistem odbrane suočen je sa problemima u domenu dugoročnih planova, kapitalnih projekata kao i domaćim i međunarodnim javnim nabavkama a troškovi za odbranu povećavaju samo na prvi pogled. Najavljeni krupni projekti poput nabavke višenamskih borbenih aviona i ratnih brodova nisu realizovani.
Sa budžetskim manevrisanjem, odnosnom promenom metodologije krenulo se na proleće 2019. godine, ali je u želji da zadovolji ciljeve NATO Zagreb vojne penzije uračunavao u budžete odbrane od 2014. godine, čime je stvoren privid velikog ulaganja u vojsku.
NATO je od ove godine uveo praksu objavljivanje visine troškova za odbranu tri puta godišnje, u ukupnom iznosu i po personalnim, operativnim i troškovima za investicije.
Hrvatski troškovi su postali potpuno transparentni u martu kada je pažnju stručnjaka privukla struktura personalnih troškova u sistemu odbrame Hrvatske.
Poređenja radi, troškovi za odbranu iznosili su 1,6 odsto BDP-a 2011. godine, a onda strmoglavo krenuli na dole i 2016. dostigli rekordno niskih 1,21 odsto BDP-a. Međutim, formalno, sa ubacivanjem penzija, 2016. godine na papiru nije bilo "toliko" strašno jer je vojni budžet prividno oznosio 1,62 odsto BDP-a.
Hrvatski vojni budžet realno raste od 2016. godine i procenjuje se da će 2019. godine na odbranu otići 1,68 odsto BDP-a, odnosno oko 646 miliona evra.
Prema poslednjem rebalansu budžeta iz novembra 2019. godine na plate, druge personalne troškove i vojne penzije otići će 72,96 odsto vojnog budžeta ili 471,7 miliona evra, na investicije samo 6,73 odsto ili 43,5 miliona evra, a ostalih oko 20 odsto na redovne troškove i operacije.
Ti parametri nisu u skladu sa preporučenim propozicijama NATO po kojoj države do 50 odsto budžeta treba da se izdvaja za personalne troškove, 30 odsto za redovne troškove i operacije i 20 odsto na investicije.
To je Hrvatsku svrstalo na poslednje mesto po udelu troškova investicija u vojnom budžetu, a po personalnim troškovima na odmah ispod Grčke koja drži prvo ubedljivo mesto.
Kompletna analiza Igora Tabaka o finansiranju sistema odbrane u Hrvatskoj objavljena je u originalu na portalu OBRIS (Obrana i Sigurnost) 6. decembra 2019.