27/02/2024
Nakon što je Vlada Hrvatske odlučila da poveća plate u oružanim snagama u proseku za oko 40 odsto, prosečna primanja za vojničke činove u neto iznosu u toj zemlji "izašla" su na oko 1.150 evra, što je za oko 67 odsto više u odnosu na srpske kolege.
Nedavno je Vlada Hrvatske usvojila novu Uredbu o vrednosti koeficijenta za plate u vojsci, navodi portal Obris, što je prva promena vrednosti na "gore"; još od 2008. godine (Vlada je 2013. godine smanjila koeficijente za tri odsto).
U tom procesu hrvatske vlasti su se vodile idejom da povećanje bude obezbeđeno za sve pripadnike vojske, ali pre svega da povećanje obuhvati one koji su do sada imali najniže plate.
Koeficijent vojnika, odnosno mornara hrvatske vojske povećan je tako da je neto plata uvećana sa 816 na 1.080 evra, dok je primanje pozornika (prvi vojnički čin, to jest razvodnik u Srbiji) povećano na 1.168 evra.
Hrvatski razvodnik (najviši vojnički čin u toj zemlji - ekvivalent desetara VS) prema novoj
Uredbi imaće neto platu od 1.198 evra.
To znači da profesionalni hrvatski vojnici ubuduće mogu da računaju na prosečnu platu od oko 1.150 evra, odnosno negde oko 135.000 dinara.To je za čak 460 evra ili gotovo 67 odsto više nego što prima prosečan srpski vojnik.
Prema zvaničnim podacima objavljenim u Informatoru na sajtu Ministarstva odbrane Srbije,
prosečna plata među profesionalnim vojnicima u VS iznosi oko 81.000 dinara.
Radi se o podacima o prosečnoj plati za oktobar 2023. godine, što je poslednja dostupna tabela u informatoru na sajtu Ministarstva odbrane.
Plate se po činovima kreću u rasponu od oko 75.000 do 85.000 dinara, iako dosta toga zavisi i od toga u kojoj jedinici neki pripadnik služi (nije isto pešadijski bataljon, Garda i 72. specijalna brigada), da li učestvuje u mirovnoj operaciji, koliko ima staža i da li radi sa osnovnim ili srednjim obrazovanjem.
Hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić naglasio je da je namera Vlade upravo bila da poboljša materijalna prava i životni standard vojnika i da se aktuelnom promenom koeficijenta to i postiglo.
U senci te odluke stoji pokušaj da se popularizuje vojnički poziv u toj zemlji i što više vojnika
zadrži u vojnoj službi. Tako je, osim povećanja plata, odlučeno i da se uvećaju dnevnice u
mirovnim i drugim misijama, podigne granica za odlazak u penziju sa 45 na 50 godina i da se
pokuša sa popularizacijom vojnog poziva uopšte.
Iako je Hrvatska od 2016. godine povećala izdvajanja za vojsku za 122 odsto, čini se da to nije bilo dovoljno jer se, kao i u Srbiji, i u toj zemlji razmišlja o mogućnosti povratka opšte vojne obaveze.
Iako se radi o zemlji članici NATO i Evropske unije, koja ima potpuno drugi tip bezbednosnih
izazova, iskustva tekućeg rata u Ukrajini (a sasvim izvesno i aktivnosti vezane za vojsku u Srbiji) naterale su tamošnje političare i vojnike da razmisle o obnovi obaveze ukinute 2008. godine.
Tako bi, ako se ostvare aktuelne medijske najave, u Hrvatskoj mogla ponovo biti uvedena
obaveza služenja vojnog roka od početka 2025. godine, u trajanju od tri meseca.
Odluka o tome još nije usvojena.