01/09/2024
U nastavku analize Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, posebno poglavlje bavi se pitanjem uticaja globalizovane trgovačke mreže na nabavku komponentni za rusku vojnu industriju. S obzirom na to da se suočava sa velikim ograničenjima kada je u pitanju direktan uvoz kritičnih tehnologija, Rusija nabavlja 98 procenata svojih komponenti preko trećih zemalja.
Da bi osnažila ovu strategiju, Moskva je “koristila mreže posrednika” koji sakrivaju transakcije preko lažnih kompanija i oslanjaju se na neutralne luke trećih zemalja za prijem i otpremu robe, navodi analiza.
Prema izveštaju Njujork Tajmsa, ruski trgovinski zvaničnici dele savete putem nedeljnih email-ova o međunarodnim lukama koje su spremne da prenose robu, kao i onima koje obavljaju transakcije u rubljama ili dozvoljavaju popravke plovila pod ruskom zastavom.
U Maroku, Tajms beleži, ruska trgovinska kancelarija stupila je u kontakt sa generalnim direktorom luke Tanger Med ubrzo nakon ruske invazije. Do novembra 2022. godine, ruski trgovinski zvaničnici su pretvorili luku u “centar za prekrcaj elektronike.” Proizvodi iz proizvodnih centara, uključujući Kinu i Tajvan, istovarani su u državnoj luci i ukrcavani na brodove koji su kretali ka Rusiji. Prema procurelim email-ovima, obim robe koji prolazi kroz Tanger Med “mogao bi iznositi oko 10 miliona dolara godišnje.”
Pored mikroelektronike i poluprovodnika, slični obrasci nelegalne nabavke omogućavaju Rusiji pristup drugim ključnim tehnologijama za bezbednosne svrhe. Na primer, CNC alatne mašine—robotska oprema korišćena za preciznu proizvodnju koja može uključivati pravljenje delova za nuklearne bojeve glave—i dalje pristižu u Rusiju, uprkos tome što su podložne izvoznim kontrolama.
CNC mašine nisu tako sveprisutne ili brojne kao čipovi u kućnim aparatima. Ali njihova široka upotreba u neodbrambenoj proizvodnji i prilagodljivost omogućavaju im da se preusmere i nabave na tržištu polovnih proizvoda. Vašingtonska nevladina organizacija C4ADS otkrila je dokaze da ruski vojni izvođači nabavljaju korišćene CNC alatne mašine od polovnih prodavaca.
Kako je C4ADS analitičar Alan Magard (Allen Maggard) objasnio u februarskom intervjuu, ruski vojni izvođači su “offshoringovali” nabavku CNC alata koristeći posrednike iz trećih zemalja u jurisdikcijama koje nisu posvećene sprovođenju sankcija. C4ADS je identifikovao nekoliko slučajeva gde su posrednici iz trećih zemalja organizovali prodaju polovnih mašina od južnokorejskih ili kineskih prodavaca—neki od kojih nude CNC alate na otvorenim sajtovima, kao što je južnokorejska platforma za poslovnu trgovinu Daara—da ih direktno ili indirektno isporuče ruskim vojnim izvođačima.
Ključno je to što Moskva ne mora da izmišlja toplu vodu kako bi došla do potrebnih tehnologija. Ekonomski odnosi između međunarodnih vojnih izvođača i ruskih vojnih korisnika postoje još od pre nego što su ranije izvozne kontrole uvedene 2014. godine (kao odgovor na rusku okupaciju Krima).
Rusija može iskoristiti postojeće veze sa proizvođačima i dobavljačima, a samo je potrebno da doda novi sloj transakcijama—šaljući tehnologiju preko trećih zemalja—kako bi zaobišla izvozne kontrole. Kako je Magard napomenuo u februarskom razgovoru, prethodna integracija Rusije u globalna tržišta i njena potražnja za stranom tehnologijom stvorili su trajne odnose između uvoznika i stranih proizvođača. “Izvozne kontrole ne mogu i ne brišu te odnose preko noći,” rekao je Magard.
Umesto toga, kontrole dodaju sloj složenosti tim odnosima, stvarajući nove veze sa posrednicima iz trećih zemalja, dok se istovremeno očuvaju poslovni interesi ruskih uvoznika i, u nekim slučajevima, stranih proizvođača željnih da održe svoje prisustvo na ruskom tržištu alatnih mašina.
Ruski uspeh u izbegavanju sankcija delimično je posledica i nedostataka samih režima kontrola izvoza. Iako su svi američki izvozi mikroelektronike podložni kontrolama, jednom kada komponente napuste američke obale, suočavaju se sa znatno manjim ograničenjima. Postojeći multilateralni okviri uglavnom se fokusiraju na vojne primene i nedostaju im mehanizmi za kontrolu dual-use tehnologije.
Okviri koji se fokusiraju na dual-use tehnologije, kao što je Vasenarski aranžman (Wassenaar Arrangement), mogu biti problematični. Vasenar funkcioniše na osnovu konsenzusa, a Rusija je i dalje deo grupe, pa članovi koji žele da sankcionišu Moskvu moraju da se oslanjaju na druge mehanizme za ograničavanje dual-use robe.
Teškoće u kreiranju i sprovođenju sveobuhvatnih izvoznih kontrola za ove komponente dovele su do toga da Sjedinjene Države i druge zemlje kontinuirano proširuju svoje kontrole. Uprkos širenju mreže, nove rupe takođe nastaju.
Biro za industriju i bezbednost (BIS) pri Ministarstvu trgovine, odgovoran za implementaciju i sprovođenje američkih izvoznih kontrola, dodao je nove kompanije na svoju listu prekršilaca, ali priznaje da ne uspeva da prati osnivanje lažnih kompanija.
S obzirom na sofisticiranost globalnih mreža nabavke, uz nedostatak sredstava i zastarele procedure BIS-a (analitičari se uglavnom oslanjaju na Google pretrage i Excel tabele za praćenje prekršilaca), nije čudo što je Moskva našla dovoljno prostora da iskoristi propuste u lancima snabdevanja.
Ipak, čak i poboljšano sprovođenje BIS-a ne bi rešilo problem. Kao što sledeće poglavlje izlaže, jedan od ključnih pokretača koji omogućava Rusiji preusmeravanje kontrolisane tehnologije nisu pojedinačne kompanije, već treće zemlje poput Kine, Irana, Turske i UAE, zaključuje se u ovom poglavlju analize Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.