18/09/2024
U finalnom delu studije o zapadnoj izvoznoj kontroli i nastojanjima Rusije da je zaobiđe, analiza Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir navodi da se Moskva se oslanja na promenu mreže zemalja koje nerado prekidaju veze sa Rusijom.
Ova dinamika je nesumnjivo podstaknuta ekonomskim interesima kompanija i država koje profitiraju od ruske zavisnosti od uvoza. I vlade prijateljske prema Sjedinjenim Državama (kao što su Južna Koreja i Tajvan) i neutralne vlade (Brazil i UAE) smatraju finansijski isplativim da nastave prodaju proizvoda ruskim partnerima, uprkos zapadnim izvoznim kontrolama.
Međutim, zaobilaženje tehnoloških kontrola od strane Moskve dodatno je olakšano sve većom geopolitičkom fragmentacijom i spremnošću vlada da kalkulišu protiv Zapada.
Kako piše Matijas Spektor (Matias Spektor) u *Foreign Affairs*, sekundarne sile su “istovremeno” razvile robusne diplomatske i ekonomske veze sa Kinom, Rusijom i Sjedinjenim Državama, što im pruža “polisu osiguranja” u slučaju sukoba između velikih sila. Iako su ovi ekonomski i politički odnosi postojali i pre rata u Ukrajini, za Rusiju su postali još značajniji kako Sjedinjene Države i njihovi saveznici pokušavaju da izoluju Moskvu.
Ova strategija kalkulisanja koristila je Rusiji, omogućavajući joj da zaobiđe zapadne kontrole sa relativnom lakoćom. Očigledan partner je Kina. Sankcije su dodatno gurnule Rusiju u zagrljaj Kine. Centralna uloga Pekinga u lancima snabdevanja poluprovodnicima pomogla je Rusiji da ublaži uticaj zapadnih sankcija.
Jedna analiza je pokazala da je u četvrtom kvartalu 2022. godine “više od tri četvrtine prodaje Rusiji sprovedeno preko posrednika u Kini,” u poređenju sa samo 22 procenata prethodne godine. Kada su u pitanju čipovi proizvedeni u SAD, izvoz u Rusiju preko Hong Konga i Kine povećao se deset puta u odnosu na nivoe pre invazije.
Ali, ovo nije samo priča o rastućem odnosu Rusije i Kine. Države srednje moći pružaju vitalne linije podrške Rusiji. UAE je dobar primer. Ovo trgovačko čvorište postalo je ključna tačka za prevoz robe ka Rusiji. “Industrija u pokretu” trgovaca nastanila se u Dubaiju, sa zadatkom nabavke integrisanih kola, mikroprocesora i kontrolera, radio-navigacionih pomagala i drugih elektronskih uređaja za izvoz u Rusiju.
Jedan bivši posrednik kaže: “Cirkus se kreće tamo gde je likvidnost. Možete raditi ovde, to je ono što koristi Dubaiju.” U 2022. godini, UAE je izvezla petnaest puta više čipova u Rusiju nego prethodne godine. Nedavno su mediji izvestili da ruske snage nabavljaju Starlink terminale iz UAE i drugih arapskih zemalja po ceni od približno 200.000 rubalja, ili 2.200 dolara po jedinici. Nije iznenađenje da je ruski predsednik Vladimir Putin u decembru 2023. godine posetio Emirate i izjavio da su odnosi između zemalja na “neviđenom nivou.”
Čak i zemlje prijateljske prema Sjedinjenim Državama ponekad obezbeđuju ključne tehnologije Rusiji. Istraživački članak iz *Washington Post-a* iz 2024. otkrio je kako je ruska kompanija I Machine Technology uvezla više od 20 miliona dolara vrednih sofisticiranih CNC alatnih mašina iz Tajvana.
Ove mašine poslate su u šezdeset i tri odvojene pošiljke iz niza tajvanskih trgovačkih firmi; neke su direktno poslate u Moskvu, dok su druge pošiljke išle složenijom rutom, preko Kine i Turske.
Iako je globalna ambivalencija prema izolaciji Rusije značajna, Zapad je pokazao da može uspešno da izvrši pritisak na države srednje moći da se okrenu protiv Rusije ili Kine kada to želi. U slučaju UAE, američki zvaničnici su nedavno izvršili pritisak na vodeću AI kompaniju u zemlji, G42, da prekine veze sa kineskim dobavljačima hardvera u korist američkih partnera.
Iza zatvorenih vrata, američki zvaničnici su izneli zabrinutost oko osetljive tehnologije koja bi mogla dospeti u ruke kineske vlade, što je navelo generalnog direktora G42, Penga Sjaoa (Peng Xiao), da izjavi: “Nažalost ili na sreću, kao komercijalna kompanija, nalazimo se u situaciji gde moramo da donesemo odluku. Ne možemo raditi sa obe strane. Ne možemo.”
Dakle, iako UAE—kao i mnoge druge države srednje moći—sprovode strategije kalkulisanja kako bi se nosile sa sve nepredvidljivijom međunarodnom politikom, te strategije takođe imaju svoja ograničenja, zaključuje se u analizi Karnegijeve zadužbine.