12/11/2019
Analiza odbrambenih proračuna ukazuje da je do 2017. Hrvatska izdvajala više novca za vojsku od Srbije. Od prošle godine dolazi do zaokreta kada Beograd za oružane snage troši 138 miliona evra više od Zagreba. Ove godine ta razlika je porasla na 220 miliona evra. U 2020. srpska izdvajanja za odbranu će biti veća od hrvatskih za oko 60 miliona evra.
Odbrambeni proračuni Hrvatske i Srbije
U pregledu trošenja na sektor obrane u Hrvatskoj i Srbiji ograničili smo se na poslednje 4 dovršene godine (razdoblje od 2015. do 2018.), da bi uz to pogledali još i aktuelne planove za tekuću 2019. kao i planirani proračun za predstojeću 2020. godinu.
Pri tome, za razdoblje od 2015. do 2018. dostupni su službeni dokumenti o izvršenju proračunskih planova - u Srbiji su to "Predlozi zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije", koji su za razdoblje od 2015. do 2018. dostavljeni tamošnjem parlamentu 16. septembra ove godine, dok se u Hrvatskoj tu radi o dokumentima "Godišnji izvještaj o izvršenju Državnog proračuna Republike Hrvatske" koji su javnosti dostupni za internetskim stranicama Ministarstva finansija Republike Hrvatske.
Nadalje, za 2019. godinu podaci su uzeti iz poslednjih rebalansa - onog usvojenog u Narodnoj skupštini Republike Srbije 7. oktobra, kao i onog koji je raspravljan u Hrvatskom saboru prošle sedmice, u sredu 6. novembra.
Oba buduća proračuna za 2020. godinu još su u parlamentarnoj proceduri - "Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu" poslan je u Narodnu skupštinu 4. novembra ove godine, dok je "Prijedlog državnog proračuna Republike Hrvatske za 2020. godinu i projekcija za 2021. i 2022. godinu" iz Vlade RH poslan 31. oktobra (kada je i uvršten na dnevni red Sabora), da bi rasprava o njemu bila dovršena u četvrtak 7. novembra 2019. godine. Sve vrednosti smo sagledali iz službenih dokumenata u lokalnim valutama (HRK i RSD) i preračunali ih u evre - prema kursevima Narodnih banaka, za izvršenja na zadnji dan godine, za rebalans i plan 2020. u RH na dan raspravljanja u Saboru, za rebalans u RS na dan donošenja, kao i za plan 2020. u Republici Srbiji na dan pristizanja dokumenta u Narodnu skupštinu.
Posmatrajući podatke iz navedenih dokumenata, u oči upada činjenica kako je do 2015. odbrambeni proračun Hrvatske bio viši od onog u Srbiji. Nakon toga, tokom politički nestabilne 2016. u Hrvatskoj dolazi do radikalnih rezova odbrambenog finansiranja, koji su tokom kratkotrajnog mandata Josipa Buljevića hrvatski odbrambeni proračun gotovo spustili na nivo iz Srbije.
Taj trend je privremeno bio prekinut 2017. godine kada je odbrambeni proračun Republike Hrvatske opet završio kao nešto viši od onog u Srbiji.
Ipak, u 2018. godini dolazi do radikalne promene. Tada je odbrambeno izdvajanje u Srbiji do kraja godine skočilo je na protivvrednost od oko 724,91 miliona evra dok je hrvatski odbrambeni proračun uprkos tvrdnjama ministra Damira Krstičevića od planiranih 640,9 miliona evra na kraju 2018. pao na stvarno potrošenih oko 586,78 miliona evra. To znači da je te godine Srbija potrošila na odbranu oko 138,13 miliona evra (23,54% ili oko 1,02 milijardi kuna) više nego Hrvatska.
U tekućoj 2019. ova razlika je dodatno narasla, budući da su u jesenjem rebalansu planovi za odbrambeni proračun Srbije dostigli 877,16 miliona evra, dok su hrvatska izdvajanja za odbranu od prvobitno planiranih oko 684,23 miliona pala na oko 646,61 miliona evra (što je manje od uporedivog plana iz 2018. godine).
Time bi se razlika u planiranim iznosima odbrambenih proračuna Hrvatske i Srbije za 2019. popela ukupno na oko 230,55 miliona evra (35,66% ili oko 1,72 milijarde kuna više nego u RH), dok ostaje neizvesno koliko će razlika zapravo iznositi na kraju godine, u trenutku godišnjeg svođenja proračunskih računa.
Za iduću 2020. godinu ova razlika bi trebalo ponešto da opadne. Dok Hrvatska planira izdvajanje oko 717,55 miliona evra, planovi iz Republike Srbije spominju oko 778,17 miliona evra što znači da je Srbija u plusu od "tek" oko 60,62 miliona evra (8,45% više nego u RH). Imajući u vidu učestalost spominjanja Republike Srbije kao merila odbrambenih potreba u Hrvatskoj reč je o razlikama koje nisu zanemarive i traže ozbiljno razmatranje.
Iako nema sumnje kako su spomenuta povećanja u stvarnosti razdeljena širom odbrambenog proračuna Srbije, kao što su i rezovi podeljeni po strukturi hrvatskog odbrambenog proračuna, već je izdaleka vidljivo da je glavnina ovih razlika ipak potrošena na prilično vidljivu i intenzivno reklamiranu modernizaciju naoružanja i opreme Vojske Srbije.
Kako je upoređivan odbrambeni proračun dve zemlje
Odbrambeni proračuni Hrvatske i Srbije nisu lagani za upoređivanje, posebno ako razmatra detaljnije od pojedinih osnovnih vrednosti. Poprilična je razlika u njihovoj detaljnosti, što dobro ilustruje poređenje njihovih opsega u redovnom prikazu (436 redaka podataka za Ministarstvo obrane u Hrvatskoj, prema 92 retka za Ministarstvo obrane i vezane fondove u Srbiji) - kao i u sagledavanju sadržaja koje se uvrštavaju unutar pojedinih proračunskih kategorija pokazanih javnosti.
Jednako su ozbiljne i razlike u principima upravljanja proračunskim rashodima Srbije i Hrvatske na godišnjem nivou.
Dok Hrvatska nakon donošenja državnog proračuna svoje trošenje reguliše kroz proračunske preraspodele (koje ne idu pred Sabor jer ne menjaju ukupna sredstva pojedinog sektora) i rebalanse (koji menjaju ukupne raspoložive iznose po resorima i idu pred Sabor) - Srbija je tu bitno manje strukturirana, s opsežnim manevrima prebacivanja novaca među resorima tokom godine.
Uz to, ogromne su razlike i u javnom prikazivanju rezultata trošenja proračunskih sredstava.
Dok Hrvatska svake godine objavljuje prvo polugodišnji prikaz izvršenja državnog proračuna, da bi onda nakon kraja proračunske godine redovno objavljivala i konačne godišnje izveštaje o izvršenju proračuna - Srbija je tu bitno neurednija jer je objava polugodišnjih izveštaja o izvršenju državnog proračuna još u domenu fantastike, a donedavno je bilo da i uprkos postojanju zakonske obaveze države nije objavljivala ni zaključne godišnje izveštaje o izvršenju proračuna, u Srbiji zvane "Završni račun".
Nakon što je zadnji takav izveštaj bio usvojen propisanom parlamentarnom procedurom 2002. godine, ove dokumente Narodna skupština Republike Srbije nije usvajala praktično 17 godina, da bi ih nakon 2014. i sama Vlada Srbije prestala dostavljati parlamentu.
To se promenilo tokom septembra ove godine, kada je Vlada Republike Srbije u dva ponedeljka, 16. i 23 septembra, u tamošnju Narodnu skupštinu uputila 17 akata nazvanih "Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije". Reč je o izveštajima o izvršenju državnog proračuna za godine od 2002. do 2018., koja sada čekaju parlamentarnu proceduru. Dok Evropska unija tek postupno radi na jačanju transparentnosti proračunskog procesa u Srbiji, već iz ovih dokumenata postalo je moguće baciti barem načelan pogled i na proračunske okvire odbrambenih troškova Srbije u spomenutom periodu.
Analiza Igora Tabaka o vojnom proračunu Srbije i Hrvatske objavljena je u originalu na portalu OBRIS (Obrana i Sigurnost) 12. novembra 2019.