30/04/2020
Zahvaljujući specijalnoj međunarodnoj jedinici za teški transport Mađarska, Bugarska, Rumunija i Holandija za manje od mesec dana uspele su da prebace iz Azije preko 250 tona opreme neophodne za borbu protiv korone.
Pandemija korona virusa sve države i vojske regiona suočila je sa izazovom kako hitno dopremiti pomoć i opremu iz udaljenih delova drugih kontinenata. Otvorilo se i pitanje izvlačenja ljudi koji su oboleli u misijama u dalekim zemljama.
Manjak sopstvenih kapaciteta za daleke letove Mađarska, Rumunija i Bugarska rešile su u velikoj meri angažovanjem specijalne vazdušne jedinice koju zajedno finansiraju sa još osam zemalja NATO i Partnerstvo za mir kroz program Strateški vazdušni transport (Strategic Airlift Capability - SAC).
SAC ima Brigadu teške transportne avijacije (Heavy Airlift Wing - HAW) opremljenu sa tri teška transportna aviona Boing C-17 Gloubmaster. Nalazi se u mađarskoj vazduhoplovnoj bazi Papa na severozapadu te zemlje.
Jedan od ozbiljnih korisnika programa je upravo zemlja domaćin Mađarska koja je 24. aprila iz Malezije dopremila 45 tona pomoći za borbu protiv korone.
Za potrebe Rumunije iz Južne Koreje prebačeno je čak 135 tona pomoći, odnosno oko 100.000 zaštitnih odela, testovi i druge potrepštine za borbu protiv virusa. Pomoć je takođe dostavljena i Bugarskoj i Holandiji.
Za manje od mesec dana, od 25. marta do 24. aprila C-17 su u šest letova dopremili gotovo 250 tona opreme za te četiri države.
Mađarska, Bugarska, Rumunija, Slovenija, Holandija, Norveška, Poljska , Estonija, Litvanija i SAD, Švedska i Finska zajedno koriste kapacitete ove jedinice i solidarno dele troškove od 2008. godine.
Papa je izabrana za bazu jedinice zbog povoljnog geografskog položaja, jer se nalazi na zapadu Mađarske, gotovo na ekvidistanci od Budimpešte (163 km), Beča (161 km) i Bratislava (118 km). Ovaj aerodrom na severozapadu Mađarske nekadašnji je dom 47. lovačkog puka mađarske avijacije.
U prethodnim godinama na njemu su obavljeni radovi koji su poboljšali uslove eksploatacije i održavanja u svim uslovima, izgrađen je novi kontrolni toranj a u planu za narednu godinu je i gradnja terminala i produženje piste.
Program SAC je nastao na ideju udruživanja resursa država NATO i Partnerstvo za mir koje samostalno ne mogu da priušte tešku transportnu avijaciju velikog dometa.
Zamišljeno je da program traje najmanje 30 godina a da nacije učesnice imaju mogućnost da između sebe na godišnjem nivou podele 3.165 sati leta na avionima C-17.
Pedantni planeri izračunali su u decimalu koliko koja zemlja treba da plaća na godišnjem nivou, pa tako najviše plaćaju SAD (32 odsto), Švedska (17,4) i Holandija (15,8 odsto troškova), dok najmanje plaćaju Slovenija (1,9 odsto) i Estonija i Litvanija sa učešćem od po 1,4 odsto u troškovniku.
Izbijanjem pandemije korona virusa SAC je dobio na dodatnom značaju jer su skoro sve zemlje regiona globalnu vanrednu situaciju dočekale sa vrlo oskudnim transportnim kapacitetima.
Mađarska vojska raspolaže samo jednim transportnim avionom An-26 i dva putnička Erbasa A-319, Bugarska ima ozbiljne probleme sa eksploatacijom tri aviona C-27J Spartan. Stvari nisu mnogo bolje ni u Srbiji koja trenutno računa samo na jedan avion An-26, pa su u humanitarnim letovima uglavnom korišćeni kapaciteti nacionalnog prevoznika AirSerbia.
Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina ne raspolažu avionima sa transportnim kapacitetima. Hrvatske je imala dva delimično modernizovana srednja transportna AN-32B, koje je rashodovala i ponudila na prodaju, što je predstavljalo iznenađenje s obzirom da su te letelice još bile perspektivne.
Jedina vojska regiona koja ima respektabilnu transportnu avijaciju u ovom trenutku je Rumunija u čijoj se floti nalaze avioni C-130 Herkules i C-27 Spartan.
Da bi stvari u regionu mogle da se pomere sa mrtve tačke svedoči poslednja informacija iz Slovenije koja je izrazila zainteresovanost za hitnu nabavku transportnih aviona jer je, kako je to konstatovao slovenački ministar odbrane Matej Tonin, aktuelna kriza pokazala da se u teškim vremenima ta država može osloniti samo na resurse kojima raspolaže.
Slovenija u ovom trenutku raspolaže samo sa jednom letelicom L-410, a ranije je ta država iskazivala interesovanje za nabavku Erbasovog C-295.