07/07/2020
Premalo je podataka za ocenu o tenku M-84AS1 i da li je to vrsta unapređenja kakva je potrebna Vojsci Srbije (VS). Tako novi predlog modernizacije domaćeg oklopnjaka vidi Vladimir Ivanović, svetski priznati stručnjak za tenkove koji je mirnodopsku i ratnu karijeru proveo u SFRJ, Srbiji, Kuvajtu, Saudijskoj Arabiji, Pakistanu, Iranu i Kini.
"Nije viđeno šta je ugrađeno od opreme, da li je to uvezano u sistem. Nismo videli ni gađanje. Nema dovoljno podataka na osnovu kojih bi se moglo analizirati to što je dodato u modernizaciji, a pravo je pitanje i da li Tehničko-remontni zavod u Čačku raspolaže potrebnim kadrom i stručnjacima koji bi mogli da izvedu planiranu modernizaciju" kaže on.
Ivanović je rodom iz Banjaluke i radio je na razvoju tenka M-84 od prototipa do poslednjeg komada. Obučavao je kuvajtske posade i bio u jugoslovenskoj ekipi za podršku M-84 tokom "Pustinjske oluje". Vodio je održavanje tenkova u Vojsci Republike Srpske. Širom sveta radio je na oklopnjacima istočne i zapadne proizvodnje poput T-72, T-80, Leoparda, Čelindžera i Abramsa. Učestvovao je u razvoju novog tenka za kineski NORINCO.
Ministarstvo odbrane predstavilo je nedavno najnoviji predlog modernizacije jugoslovenskog tenka M-84 koji je ovaj put označen sufiksom AS1. Šta iz onoga što smo mogli da vidimo i pročitamo možemo da kažemo o tom tenku?
Vladimir Ivanović: Jako je malo podataka koji se mogu naći o najnovijem pokušaju modernizacije tenka M-84. Ono što je viđeno je bukvalno ništa. Tenk su vozili sa starim gusenicama. Nisu naveli koji je motor u tenku, da li je tu Power pack ili motor od 1200 KS koji se godinama razvija. Prikazali su nove gusenice na paleti. Takve gusenice već odavno ima Hrvatska vojska. Kutije dodatnog oklopa su na tenku, međutim, na dosadašnim modifikacijama su bile prazne kutije. Da li su i sada?
Kako ocenjujete sva predstavljena unapređenja? U kojoj meri će ona poboljašti kvalitet tog tenka i da li će moći da mu "produže život" i učine ga relevantnim na savremenom bojištu?
Vladimir Ivanović: Ponavljam, šta je to šta smo videli? Ima dodatni oklop. Da li su to prazne kutije kao na dosadašnjim modifikacijama? Ima borbenu stanicu upravljanu iz zatvorene kupole. Nisam je vidio u akciji. Ima GPS sistem u tenku. Da li je to samo GPS ili ima i GLONAS? Amerikanci mogu da ugase GPS za određeno područje. Da li VS ima Geografski informacioni sistem u tenku? Da li su sve potrebne geografske karte ubačene u taj sitem? Da li su tu i karte tenkoprohodnosti? Da li u tenku postoji BMS (Battle Management System) i da li postoji nešto dodatno za komandire četa i bataljona? O radio vezi skoro pa ništa. Kakve su to radio stanice, da li samo za glas ili i za podatke. Kakav imaju sistem kriptovanja ili hopinga. Ne kažu ništa o otpornosti na ometanje i prisluškivanje. Dodate su rešetke koje su se dobro pokazale u Siriji.
Ministarstvo odbrane je i ranije imalo predloge za modernizaciju tenka M-84. Da li je AS1 bolji ili gori od AB1 ili AS varijante?
Vladimir Ivanović: Do sada su bile dve modifikacije M-84. Jedna je eksplodirala na poligonu Nikinci unutar kupole, pa je nije bilo prošle godine na Sajmu. Druga je prikazana Kuvajtu pre koju godinu i ništa se nije desilo nakon toga. Prva raketa koja je ispaljena iz tog tenka bila je u Kuvajtu. Rusi su ušli u taj modifikovani M-84, priključili laptop, tenk je ispalio tu jednu jedinu raketu, raketa je pogodila metu. Nakon toga su Rusi ušli u taj tenk i izbrisali softver za vođenje raketa. Bila je i jedna modifikacija T-72, prikazana na Sajmu i ništa se nije desilo nakon toga. Niko je nije kupio. Neko ko nema blage veze o tenku je to radio i samo je napravio veliku gupost. Poremetio je trzajuće i ljuljajuće mase topa.
S obzirom da VS nije jedini korisnik tenka M-84 da li postoji prostor da se predložena modernizacija ponudi i nekoj drugoj zemlji?
Vladimir Ivanović: Već su počela pitanja da li će se ovaj tenk prikazati u Kuvajtu. I već je bilo poziva iz Kuvajta. Da li se ova modifikacija radi samo da bi se prikazala Kuvajtu i prodala u Kuvajt i tu zaradile neke pare? Pitanje je da li je Vojska Kuvajta uopšte zainteresovana za neku modifikaciju tenka M-84. Ti su tenkovi bukvalno godinama stavljeni van upotrebe, jer u Kuvajtu vlada veoma uticajan američki lobi koji gura tenkove Abrams u prvi plan.
Da li nešto od onoga što smo videli na modernizovanim M-84 može da se uporedi sa nekim sličnim zapadnim ili istočnim tenkovima i da li AS1 može da se rangira sa savremenim rešenjima u svetu?
Vladimir Ivanović: Na modernim svetskim tenkovima se može videti puno toga u odnosu na M-84. Postoje različite vrste zaštite od dodatnih ploča, dodatnog reaktivnog oklopa, te aktivnog sistema zaštite tenkova koji se može videti na ruskim tenkovima koji uništavaju nadolazeći projektil. Novije radio stanice imaju puno mogućnosti za prenos glasa i podataka, bolju zaštitu i otpornost na ometanje. Najčešće se zaštita podataka vrši kriptovanjem i hopingom, gde se radne frekvencije stalno mjenjaju. Novije verzije svetskih tenkova imaju mogućnost nišanjenja i gađanja od strane komandira. Nije pokazano na najnovijoj modifikaciji M-84 ta mogućnost. S druge strane, sistem upravljanja vatrom na M-84 je još uvek jedan od naboljih u svetu. Nišandžija, zavisno od vrste cilja izabere tip municije kojom će da gađa, napuni top jednim stiskom na dugme, nanišani na cilj, izmeri daljinu i opali iz topa. SUV na M-84 je jedan od prvih na svetu koji omogućuje gađanje iz pokretnog tenka na pokretni cilj. Može se videti na biatlonu u Rusiji da nijedan ruski tenk ne može da gađa iz pokreta, to je za rusku tenkovsku industriju nedostižan cilj. Ruski tenkovi koji su se koristili Avganistanu su bili često napadnuti "odozgo" od talibana. Skoro svaki izlazak komandira tenka iz tenka da rukuje sa protivavionskim mitraljezom se završavao smrću. Zbog toga su Rusi konstruisali borbenu stanicu sa kojom rukuju bez izlaska iz tenka. Takva borbena stanica je primećena na najnovijoj modernizaciji.
U domaćoj javnosti gotovo 30 godina provejava mit da se M-84 u Kuvajtu pokazao bolje od slavnijeg Abramsa. Koliko ima istine u tome?
Vladimir Ivanović: Tenk M-84 je postao svetski poznat u toku operacije "Pustinjska oluja" u Saudijskoj Arabiji, pored grada Hafr Al Batar gde je u trci između tenka M-84AB i Abramsa 12. februara 1991. godine tenk koji je vozio tadašnji major JNA Ljuban Bekić ostavio daleko iza sebe tenk Abrams. Tada je u operaciji "Pustinjska oluja" bio 71 tenk i nas pet iz SFRJ kao podrška za ovaj tenk. Kasnije, u zajedničkim paralelnim gađanjima tenka M-84AB i Abramsa u pustinji Kuvajta - ista meta, isto odstojanje, posade arapske - M-84AB sve u metu, 100 odsto, a Abrams samo 16 odsto u metu.
Da li domaća vojna industrija ima snage, novca i ljudskih resrusa da izvede ovu modernizaciju do kraja?
Vladimir Ivanović: Tu je glavno pitanje da li TRZ Čačak ima stručni kadar da ovo uradi? Ovaj tenk je napravljen 1983 godine. Nije poznato da li je TRZ Čačak osvojio generalni remont tenka M-84 nakon 37 godina korišćenja. Povećali su težinu kupole, a nisu razmišljali o pojačanju u horizontalnom sistemu navođenja. Isto su napravili i sa čitavim tenkom, otežali su ga, a ništa ne govore o snazi motora. Da li je to V46, V46-TK ili ova najnoviji od 1200 KS. Lako je uraditi modifikaciju jednog komada u nekoj radionici. Za serijsku proizvodnju, treba uraditi hiljade i hiljade konstrukcionih crteža, pa onda još duplo više tehnoloških crteža, pa onda napraviti tehnološke alate, postrojenja i pristroje. To je ogroman posao koji nema teorije da se uradi za kratko vreme. Da ne spominjem pravilnike o kvalitetu po kojem se svaki pojedini sklop predaje Vojnoj kontroli pre završne ugradje. A postoje i različiti oblici kupole, M-84 i M-84A, kao i tenkovi iz prve serije, a za te razlike se takođe moraju napraviti različiti tehnološki i konstrukcioni crteži. Ministar odbrane rekao je da će modifikacije početi da se rade do Nove godine. Ovo samo pokazuje koliko on nema pojma o poslu kojim se bavi.
Šta je to što treba da vidimo da bi dali konkretniju procenu mogućnosti AS1?
Vladimir Ivanović: Najvažnija funkcija tenka je da gađa. To nije viđeno, kako gađa po noći, a kako po danu, kako gađa iz pokreta i kako gađa pokretni cilj. Postoje snimci sa Pasuljanskih livada gde se gađa iz tenka M-84 cilj na nekim malim daljinama. Ovaj tenk je pravljen da gađa do oko 5.500 metara direktno, gledajući kroz nišansku spravu, do 9.400 metara u posrednom gađanju, preko mesnih sprava u tenku, a da se cilj ne vidi. A VS gađa na Pasuljanskim livadama neke daljine do kojih se može kamen dobaciti i onda sami sebi daju ocenu "Vrlo dobar". Poznavaocima tenka dovoljno je saznanje da se Kraljevu ispred tenka stavlja drvena klocna, da se ne bi sam pokrenuo. To govori o totalnom nepoznavanju sklopova tenka. A siguran sam da su sve svetske obaveštajne službe koje se bave VS o ovome poslali izveštaje u svoje centrale.
Da li ste optimista da bi ovaj tenk u većem broju mogao da se pojavi u tenkovskim bataljonima VS?
Vladimir Ivanović: SDPR na svojoj web stranici često nudi naoružanje urađeno u fotošopu, a predstavlja to kao gotov proizvod. Kada to uvežemo sa činjenicom da se pojavljivanje ovog tenka dogodilo neposredno pred izbore, to ostavlja puno pitanja bez odgovora.
Biografija Vladimira Ivanovića Ivanović za sebe kaže da se "u tenkove ne razume puno", već da je "samo" nekoliko decenija radio na tenkovima T-34, T-54, SU-100, T-55 i 55K, T-59, T-62, T-69, PT-76, T-72, 72K, 72A, 72S, T-80, M-84, 84A, 84ABL, 84ABN, 84ABK, 84K, T-85-II i III, Al Khalid, Al Zarar, Abrams, Leklerk, Leopard, Čelendžer, M-60, M-47, Čiften i drugi.
Osim u Jugoslaviji, tenkovima se bavio i u Kuvajtu, Saudijskoj Arabiji, Pakistanu, Kini, Iranu, Čehoslovačkoj i drugim zemljama. Radio je na američkim, engleskim, ruskim i kineskim tenkovima, a bio je u ekipi koja je za potrebe kineske vojne industrije, za firmu NORINCO, napravila novi tenk.
Bio je u jednoj od prvih ekipa iz SFRJ koja je učila tenk T-72 u fabrici tenkova u Čehoslovačkoj. Na tenku M-84 radio je na razvoju, počev od prototipa, preko prototipske partije, nulte serije, pa do poslednjeg komada.
Na Tehničkoj vojnoj akademiji u Zagrebu je 1989. godine podučavao pripadnike kuvajtske vojske o tenku M-84. U januaru 1991. godine kao deo grupe od pet ljudi iz SFRJ otišao je u Saudijsku Arabiju kao podrška tenkovima M-84 u operaciji Pustinjska oluja.
Po povratku u zemlju, koja se u međuvremenu raspala, radio je u Tehničko-remontnom zavodu u Čačku gde je obučavao radnike za tenk M-84, a držao je i nastavu o tom tenku u nekoliko jedinica JNA. Sredinom septembra 1991. godine odlazi na vukovarsko ratište kao podrška tenkovima M-84.
U toku rata devedesetih godina bio je glavni i odgovorni za održavanje tenkova M-84 i T-72 u Srpskoj vojsci Krajine i Vojsci Republike Srpske. U toku rata je dolazio i u Beograd, na Topčider gde je obučavao radnike TRZ Čačak i popravljao tenkove oštećene u borbama na Vukovaru.