02/03/2024
Jedan presedan u praksi NATO je formiranje baze koja će pripadati savezu, a ne članici. To će biti preuređena baza Kučova u Albaniji. Njeno svečano otvaranje zakazano je za 4. marta. Radi se o infrastrukturu koja je namenska baza za aktivnosti NATO na prostoru Zapadnog Balkana i za podršku operacijama u širem prostoru istočnog Sredozemlja i Crnomorskog regiona.
Zato je NATO kroz svoj namenski program za investicije i bezbednost potrošio 45,8 miliona evra od januara 2022. godine. Albanija je dala svoj deo od oko pet miliona evra i prostor, stari vojni aerodrom kod grada Berat na jugu države koji datira iz ere Envera Hodže.
Baza Kučova predviđena je da se po potrebi koristi za prihvat lovačkih aviona Italije i Grčke koji su zaduženi za zaštitu albanskog vazdušnog prostora u okviru Integrisanog sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane NATO. Takođe talijanska i grčka avijacija pokrivaju Crnu Goru i Severnu Makedoniju i obe zemlje kao i Albanija obavezne su da imaju bazu u koju mogu da slete saveznički lovci.
Na velikim vežbama NATO održanim 2021. i 2023. godine proverevan je brzi razmeštaj američke vojske iz kontinentalnog dela SAD na prostor Sredozemnog mora. U tim aktivnostima pridavan je poseban položaj Albaniji gde su se Amerikanci iskrcavali u luku Drač i koristili su poligon Biza za borbenu obuku. Ubuduće za takve vežbe Kučova se biti glavna baza za prihvat američkih snaga i njihove aktivnosti na Balkanu.
Gradnja baze pokrenuta je davne 1952. godine i bila je povezana sa podrškom SSSR za razvoj Albanske narodne armije kao jednog od oslonaca za pritisak na jugoslovensku politiku. Zato su Albanci dobili mlazne borbene avione i bazu Kučova.
U vreme kada je baza završena 1955. godine odnosi Beograda i Moskve su išli u smeru poboljšanja. Albansko rukovodstvo početkom 1960-tih godina razočarano destaljinizacijom SSSR-a okrenulo se Kini. U Kučovo su dostavljeni kineski lovci i otvoren tehnički remontni zavod za održavanje svih letelica albanske avijacije.
Pokrenut je pogon za rafinisanje kerozina jer je Albanija morala da samostalno zadovolji potrebe za gorivom u uslovima potpune izolacije izuzev veza sa Kinom. Paraonični režim serijski je proizvodio bunkere, građena su bezbrojna skloništa i u Kučovi podzemna galerija za zaštitu aviona.
U vreme pobune 1997. godine civili su ušli u bazu i lomili delove aviona i pokrali sve što se dalo odneti. Posle tih događaja baza je postala je skladište na otvorenom za stare kineske lovce koji su prikupljeni za svih aerodroma do prodaje ili uništenja.
Albanija se okrenula ka NATO i u prvoj dekadi 21. veka počeli su prvi radovi u Kučovi i baza je dobila novi kontrolni toranj i popravljene su pista i ostale površine aerodroma. Sada je Kučova preuređena u savremenu bazu sa dve poletno-sletne staze dužine 2.853 m i 2.500 m.