30/09/2021
U intervjuu za Balkansku bezbednosnu mrežu načelnik generalštaba rumunske vojske general-potpukovnik Daniel Petresku otkriva da Bukurešt kao svoje glavne bezbednosne probleme vidi jačanje ruskog vojnog prisustva na istočnom boku NATO i energetsku bezbednost crnomorskog regiona, ali jednim okom gleda na situaciju na Balkanu. Srbiju smatra ključnim partnerom u regionu i ne planira smanjivanje kontigenta u KFOR-u.
Rumunija je najveća država jugoistoka Evrope sa oko 20 miliona stanovnika. U percepciji javnog mnjenja na prostoru ex YU uticaj Rumunije retko se primećuje jer su njeni strateški pogledi orijentisani prema istoku sa težištem prema pitanju ruskog uticaja u crnomorskom bazenu. Bukurešt ipak ne zanemaruje interes za Balkan i od 1990-tih stalno je angažovan u međunarodnim misijama u BiH i na Kosovu.
Kako ocenjujete aktuelnu bezbednosnu situaciju i izazova na Balkanu i regionu Crnog mora?
Bezbednosna situacija na zapadnom Balkanu je stabilna, ali krhka. Na nju utiče više faktora u regionu: spori proces etničkog i verskog pomirenja, interetničke tenzije i interkulturne razlike, ekonomska tranzicija i negativni efekti pandemije Kovid 19. Demokratske institucije postaju sve konsolidovanije. Države regiona pogađaju ilegalne migracije.
Verujem da prisustvo međunarodne zajednice na Zapadnog Balkanu (UNMIK, OEBS, KFOR, EULEKS, EUFOR, NATO štab) predstavlja glavni garant mira, stabilnosti i slobode kretanja. Važan faktor stabilinosti su evropske integracije kojima streme zapadnobalkanske države jer doprinose etničkom i verskom pomirenju.
Što se tiče Crnog mora, u strateškom je interesu Rumunije da to bude siguran i predvidljiv prostor. To su vitalni aspekti nacionalne, evropske i transatlantske bezbednosti. Zbog toga ćemo nastaviti sa našim naporima za razvoj nacionalnog odbrambenog prisustva i povećanja prisustva saveznika u organizacionim jedinicama NATO na teritoriji Rumunije.
Veoma smo angažovani u nastavku opsežnog procesa izgradnje snažnih sredstava odvraćanja i odbrane. Ovaj proces odvija se istovremeno sa jačanjem interoperabilnosti naših oružanih snaga sa saveznicima, kao i jačanju kapaciteta institucija za odgovor na hibridne pretnje.
Šta su glavni bezbednosti izazovi za Rumuniju danas?
U skladu sa nedavno objavljenom Nacionalnom strategijom odbrane (2020 - 2024) ovo su glavni bezbednosni izazovi:
Jačanje vojnih potencijala u blizini Rumunije, uključujući istočni bok NATO-a proizvodi velike izazove za nacionalne strateške interese u domenu obezbeđivanja granica EU i NATO, energetske bezbednosti i stabilnosti regiona Crnog mora
Promenljiva bezbednosna situacija na Zapadnom Balkanu kao i ograničeni izgledi za rešavanje zamrznutih konflikta u regionu Crnog mora predstavlja faktore regionalne nestabilnosti
Nestabilnost na Bliskom istoku i severu Afrike nastaviće da stvaraju velike bezbednosne pretnje u evropskim prostorima (pogotovo zapadnim). One će prevashodno biti povezane sa islamskom radikalizacijom
Terorističke pretnje predstavljaju stalni rizik za civilno i vojno osoblje koje je u skladu sa rumunskim evroatlantskim obavezama razmešteno u zonama operacija
Sajber napadi državnih i nedržavnih aktera na ključnu infrastrukturu predstavljaju stalnu pretnju po nacionalnu bezbednost
Integracija tehnologija u razvoju i ometanja u ofanzivna oruđa sajber entiteta eksponencijalno umnožava izvore pretnji
Koliko je misija KFOR važna za Rumuniju i zbog čega?
Stabilan i siguran ambijent na Zapadnom Balkanu predstavlja prioritet za Rumuniju.
Posvećenost stabilizaciji regiona ostaje ključna tačka naše vizure. Svesni smo uloge koju Republika Srbija ima u održavanju stabilnosti regiona. Od izuzetne je važnosti da zadržite svoj pozitivan doprinos saradnji i pomirenju.
Rumunija snažno i glasno podržava angažman NATO-a u podršci bezbednosti i stabilnosti Zapadnog Balkana koji je proizveo pozitivne efekte na zainteresovane partnere.
Kolika je sadašnja veličina rumunskog kontigenta u KFOR-u i da li će se on smanjivati ili povećavati u budućnosti?
Trenutno učestvujemo u KFOR-u sa 51 vojnikom i jednom četom kao snagom za strateške rezerve (nalazi se u Rumuniji i spremna je za raspoređivanje po dobijanju naređenja).
Kratkoročno gledano ne predviđamo nikakve promene u tom smislu.
Šta mislite o vežbama “Er Solušn” (Air Solution) koje zajedno izvode oružane snage Rumunije i Srbije? Kakva je ključna korist od njih?
Vežbe “Er Solušn” započele su 2008. godine kao normalan korak u razvoju saradnje i poverenja između oružanih snaga dve komšijske zemlje. Cilj vežbe da učesnici iz Rumunije i Srbije koordinišu i uvežbavaju vazduhoplovne misije i upotrebu vazduhoplovnih snaga u situaciji odgovora na kriznu situaciju u pograničnom području.
Zajednička obuka doprinosi promociji uzajamnog razumevanja, poverenja i saradnje.
Rumunija je deo integrisanog NATO sistema vazdušne odbrane, Srbija je neutralna zemlja. Kako to utiče na ovu vežbu i saradnju dva vazduhoplovstva?
Srbija je kao neutralna zemlja članica programa Partnerstvo za mir. U domenu ovakve obuke Rumunija i Srbija koriste iste NATO priručnike za planiranje i obuku, što doprinosi boljoj saradnji između NATO država i partnera. Pored toga, u onim oblastima koja nisu pokrivena postojećim sporazumima, dodatna dokumentaciju tehničke prirode i za planiranje dogovoraju obe strane.
Kako bi ocenili sadašnji nivo vojne saradnje sa Srbijom i kako bi ona mogla da se unapredi?
Republika Srbija je ključni partner Rumunije u regionu i mi smo uključeni u dodatno jačanje tradicionalnih bilateralnih odnosa na vojnom planu i takođe u praktičnom smislu.
Bilateralni sporazum o vojnoj saradnji potpisan je u decembru 2017. u Beogradu. On je pružio nove mogućnosti za jačanje saradnje jer omogućava zajedničko planiranje i realizaciju raznovrsnih vežbi i drugih aktivnosti iz domena obuke, a praktična saradna predstavlja njenu najvažniju komponentu.
Važno je reći da vojni razgovori Rumunije i Republike Srbije u protekle tri godine idu uzlaznom putanjom, da su ostvareni kroz međusobne posete naših ministara odbrane i posete načelnika generalštaba Srbiji. Razvoj naših odnosa kroz saradnju je osnova jer je Srbija jedan od ključnih aktera Zapadnog Balkana i ima veliku stručnost u na ovom polju od strateškog interesa.
Kakvi su planovi za nove zajedničke vojne aktivnosti sa Srbijom?
Vojnici Rumunije i Srbije obučavaju se zajedno već dugo vremena, bilo da je reč o vežbama ovih zemalja ili onima koje predvode druge države.
Na primer u 2021. Rumunija i Srbija zajedno su vežbale na međunarodnoj vežbi “Platinasti vuk 21” (Platinum Wolf 21) od 2. do 18. juna i tokom bilateralne vežbe “Er Solušn 21” (Air Solution 21) od 28. juna do 2. jula. Vežba “Rešenost” (Resolve) prvobitno je bila planirana za 2021. godinu, ali je odložena za 2022. zbog pandemije.
Vojska Srbije pozvana je da se pridruži rumunskoj vojsci na vežbama koje smo planirali na našoj teritoriji i koje su objavljene u NATO programu vojne obuke i vežbi otvorenih za partnerske zemlje, a to su:
“Vetar proleća” (Wind Spring) vežba kopnene vojske planirana za proleće 2022. i 2024.
“Nasleđe škorpiona” (Scorpions Legacy) vežba kopnene vojske planirana za maj - jun 2022, 2023, 2024.
“Mač pravde” (Justice Sword) vežba kopnene vojske planirana za maj - jun 2022. i 2024.
“Sarmis” vežba kopnene vojske planirana za maj - jun 2022, 2023, i 2024.
Šta mislite o povećanom ruskom vojnom prisustvu na Krimu i regionu Crnog mora?
Asertivnost Ruske Federacije proteklih godina i unapređenje hibridnih metoda koje primenjuje zabrinjavaju u bezbednosnom smislu. Moguća eskalacija tenzija u Donbasu, Crnom ili Azovskom moru mogu značajno da unazade regionalnu bezbednosnu situaciju sa posledicama ekonomske, društvene, humanitarne i vojne prirode po Rumuniji i druge susede.
Ruska Federacije kontinuirano radi na jačanju sopstvenih ofanzivnih vojnih sposobnosti u Crnom moru i stvaranja podneblja A2/AD (strategija poznata u NATO po stručnom eufemizmu anti-acess area denial A2/AD) koji bi mogao da omogući kontrolu nad crnomorskim basenom.
Rusko aktivno prisustvo usmereno je na poremećaj balansa savezničkih vojnih sposobnosti i zato NATO traži jačanje nacionalnog odbrambenog potencijala svojih članica. To podrazumeva i aktivnu ulogu Rumunije na jačanju potencijala Saveza za odbranu i odvraćanje u regionu.
Aktivnosti Ruske Federacije doprinose pogoršanju regionalne stabilnosti sa direktnim štetnim efektom na otpornost država regiona, prvenstveno Republike Moldavije, Ukrajine i Gruzije, kao i na postizanje ciljeva tih zemalja u domenu Evropske unije i NATO, a na način definisan u njihovim strateškim dokumentima.
Da li prisustvo oružanih snaga Rusije na vežbama u Srbiji predstavlja bezbednosni izazov za Rumuniju?
Sve države imaju suvereno pravo da biraju sa kim će da sarađuju. Mi u potpunosti razumemo politiku vojne neutralnosti Srbije. Rumunske oružane snage ne vide kao bezbednosni izazov vežbovne aktivnosti koje su organizovane na transparentan način i za koje postoji odgovarajuće obaveštenje.
Koji su kratkoročni, srednjoročni i dugoročni prioriteti modernizacije oružanih snaga Rumunije?
Smatramo da su nedavne nabavke za oružane snage Rumunije važne sa dostizanje odbrambenih sposobnosti.
Na kopnu to su oklopna borbena vozila pešadije Pirana V i samohodni višecevni lanser raketa velikog dometa HIMARS.
U domenu RV i PVO to su program PVO sistema Patriot velikog dometa, višenamenski borbeni avioni F-16 i trodimenzionalni radari velikog dometa TPS-77 za osmatranje vazdušnog prostora i rano upozoravanje.
Na moru to su mobilni lanseri protivbrodskih raketa velikog dometa
Šta smatrate najvećim dostignućem modernizacije do sada?
Naš glavni napor usmeren je na kompletiranje programa modernizacije oružanih snaga, a imajući u vidu nove bezbednosne izazove.
Ono što želimo da postignemo jeste da naše snage budu fleksibilnije, spremne višedimenzionalne operacije sa ojačanim sposobnostima za bolje sagledavanje situacije sa ciljem da se unapredi sadejstvo i iskoriste nove tehnološke mogućnosti.
Novi programi podržaće te navedene zahteve. Novostečene sposobnosti biće višedimenzionalne, višenamenske, moderne i visokih performansi, u potpunosti interoperabilne sa drugim oružanim snagama članica NATO i EU.
Zašto je NATO er polising važan za Rumuniji i kako funkcioniše?
To je kolektivni zadatak u miru čiji je cilj osiguranje integriteta vazdušnog prostora NATO. On podrazumeva neprekidno prisustvo borbenih aviona spremnih da brzo reaguju u slučaju bilo kakvog narušavanja vazdušnog prostora.
Er polising je važan i iz operativnog ugla i kao znak solidarnosti i podele odgovonosti među članicama NATO. Članice pomažu saveznicima koji nemaju neophodna sredstva za er polising nad sopstvenom teritorijom. Er polising je jedna od stalnih misija NATO u miru i doprinosi kolektivnoj odbrani.
Pored toga snage angažovane u er polisingu pružaju podršku civilnim letelicama u vanrednim okolnostima, na primer kada izgube vezu sa kontrolom leta.
Zbog poteškoća sa vojnom popunom na dobrovoljnoj osnovi Srbija je najavila ponovno uvođenje služenja vojnog roka. Hrvatski ministar odbrane nedavno je govorio o istom rešenju. Bugarska tu mogućnost navodi u dugoročnim odbrambenim dokumentima. Kakva je situacija u Rumuniji?
Rumunija je unapredila regulativu za dobrovoljno služenje vojnog roka (u domenu budžeta, brojnosti, zdravstvene zaštite, penzija - sve pogodnosti za aktivno osoblje važiće i za dobrovoljce na služenju vojnog roka.
Ove promene će omogućiti povećanje broja dobrovoljaca u skladu sa potrebama. Kratkoročno i srednjoročno gledano ne planiramo da uvodimo obavezu služenja vojnog roka.
NATO saveznici povlače se iz Avganistana. Koje druge međunarodne misije mogu postati prioritet, gde bi vojno prisustvo vaše zemlje moglo da bude povećano?
Mi smo okončali misiju u Avganistanu 27. juna 2021. Trenutno je naše učešće u inostranim misijama fokusirano na obaveze u okvirima NATO i EU.
Učešće u inostranim operacijama odgovora na krize, bilo na samostalnoj ili multinacionalnoj osnovi, uključujući angažman u koalicionim snagama za nas je važno jer je reč o jednom od stubova nacionalne odbrane i jača naše prisustvo i ulogu u NATO i EU.