29/09/2021
Ugovor o uzajamnoj odbrani, mega nabavka najmodernijih ratnih brodova i dodatnih borbenih aviona Rafal za 6.5 milijardi evra uz zajedničke planove eksploatacije gasa simboli su novosklopljenog savezništva Grčke i Francuske. To će omogućiti prevazilaženje krize u odnosima između Pariza, Londona i Vašingtona oko kontroverznog posla prodaje podmornica Australiji.
Atina i Pariz u utorak su potpisali ugovor o odbrambenoj saradnji koji lideri dve zemlje nazivaju istorijskim.
Pored klauzule o uzajamnoj odbrani dogovorena je nabavka najsavremenijih francuskih fregata FDI HN za oko 3 milijarde evra, kompatibilnih sa borbenim avionima Rafal. Grčka je prvo naručila 18, a prošlog meseca još šest ovih francuskih letelica za ukupno 3.5 milijardi evra.
Predsednik Francuske Emanuel Makron poručuje da se time jača bezbednost Evrope i njena strateška autonomija, a grčki premijer Kirjakos Micotakis nazvao je odbrambeni sporazum "simbolom cementiranja prijateljstva dve zemlje koji nadilazi okvire NATO i EU".
Dogovor dve zemlje dolazi nakon debakla aranžmana Francuske sa Australijom.
Umesto kupovine 12 dizel podmornica od Pariza za više desetina milijardi dolara, Kanbera se odlučila za takva plovila na nuklearni pogon od SAD i V. Britanije i sa njima sklopila odbrambeni pakt kao protivvtežu Kini. Otkazivanje posla poremetilo je odnose Pariza sa Vašingtonom i Londonom.
Novi ugovor sa Grčkom sada stiže kao melem na ranu koji pruža nove poslove francuskoj industriji i jača koncept evropske odbrane čiji je Pariz veliki zagovornik.
Vodeći francuski i nemački instituti za međunarodne odnose IFRI i SVP ukazuju
da je savezništvo Grčke i Francuske zasnovano na vojnim, geopolitičkim i energetskim interesima kao i zajedničkom rivalstvu prema Turskoj.
Grčka intenzivira odbrambenu saradnje sa Francuskom, SAD Izraelom, Kiprom,Egiptom i UAE kao dodatni zaštitni garant u sporovima sa moćnim istočnim susedom. Kako bi modernizovala vojsku Atina je odlučila da uveća izdvajanja za odbranu na čak 5.4 milijarde evra.
Pariz već godinama jača prisustvo u istočnom Mediteranu suprotstavljajući se interesima Turske. Nakon kraha podmorničkog aranžmana sa Australijom još snažnije se zalaže za jačanje samostalne evropske odbrane. Zajedno sa drugim zemljama regiona poput Grčke i Kipra jača odbrambenu saradnju i planira zajedničku podvodnu eksploataciju i distribuciju gasa.
Od 2017. tri zemlje često izvode zajedničke pomorske manevre. Potpisani su i sporazumi o energetskoj i pomorskoj bezbednosti kao i zajedničkim operacijama na kopnu, moru i u vazduhu.
Francuski IFRI i nemački SVP ukazuju da su tačke koje konfrontiraju Tursku i Francusku upravo geopolitički rivalitet na području Mediterana (Libija, Sirija, Liban) i izvori gasa u istočnom Sredozemlju.
Suprostavljeni interesi kuliminirali su juna prošle godine kada je francuska fregata Le Kurbet u okviru NATO operacije "Čuvar mora" (Sea Guardian) pokušala inspekciju turskog teretnog broda sa tovarom oružja za Libiju. To su sprečili turski ratni brodovi iz pratnje počevši ciljaju francusku fregatu.
Prema IFRI-ju epicenatr konfrontacije je spor Ankare sa Atinom i Nikozijom oko teritorijalnih prava u Mediteranu i eksploatacije gasa. Pariz smatra neprihvatljivim turske napore u eksploataciji gasa na severu Kipra i poziva Evropu na suprotstavljanje "turskom agresivnom ponašanju".
Turska soptužuje Francusku da se jedne strane bori protiv terorista Islamske države, a sa druge strane podržav kurdsku miliciju YPG koju Ankara smatra terorističkom organizacijom. Ankara osporava pravo Grčkoj da proglasi eksluzivne ekonomske zone na ostrvima blizu sopstvene teritorije i poziva na ravnomernu raspodelu energetskih resursa između država regiona.
Francuska zajedno sa Grčkom, Kiprom, Izraelom, Egiptom i drugim zemljama regiona bez Turske je deo "Istočnomediteranskog gasnog foruma" čiji je cilj da eksploatiše i distribuira gas iz podvodnih ležišta na sopstvena i tržišta EU. Francuski energetski gigant Total i italijanski ENI već su dobili su dozvole za eksploataciju u obalnom području Grčke, Kipra i Libana.
Novi ugovori na polju odbrane i energetike jačaju vojne veze Grčke i Francuske koje su već godinama na visokom nivou i bilateralno i kroz okvire NATO i EU.
U arsenalu oružanih snaga Grčke godinama se nalazi francuska oprema. Kopnena vojska koristi protivoklopne rakete Milan, laka izviđačka oklopna vozila VBL, izviđački dron Sažem Sperver i radar za osmatranje ciljeva na zemlji BOR-A-550.
Mnogo je veće učešće francuskog naoružanja u ratnom vazduhoplovstvu Grčke. Grčko nebo čuva ukupno 40 aviona Miraž 2000, a za borbeno traganje i spasavanje koriste se helikopteri H-215M. U upotrebi se nalazi i više projektila vazduh-vazduh i vazduh zemlja, kao i PVO sistem Krotal.
Ratna mornarica koristi fregate klase Votsis i više manjih plovila, kao i protivbrodske rakete Exocet. Tradicionalna saradnja se održava stalnim vojnim vežbama, gde osim Francuske učesvuje i Kipar, a ponekad i Kipar, Izrael i UAE.
Nekoliko meseci posle potpisivanja sporazuma o gasu, Grčka je počela nabavku izviđačkih dronova Heron iz Izraela.
Zatim je ove godine potpisan i najvredniji vojni ugovor Grčke i Izraela u istoriji, za izgradnju centra za obuku pilota, koji podrazumeva i nabavku aviona M-346 iz Italije, dok će Izrael modernizovati postojeću grčku flotu trenažne avijacije.
Poslednja velika aktivnost u nizu u kojoj su učestvovale i zemlje uključene u projekat gasovoda EastMed, ali i SAD, Španija i Ujedinjeni Arapski Emirati bila je vežba Iniohos 21, sa učešćem oko 100 borbenih aviona u aprilu.