08/11/2021
Deset pripadnika Vojske Srbije (VS) od januara 2022. godine otići će na Sinaj u sastav misije pod nazivom Međunarodne snage i posmatrači (Multinational Force and Observers - MFO), saznaje Balkanska bezbednosna mreža. Oni će biti pridruženi američkom kontigentu koji je nabrojniji i ima vodeću ulogu u toj misiji.
MFO momentalno broji 1.154 ljudi iz 13 zemalja i Srbija će biti četrnaesti učesnik.
Iz VS na Sinaj će doći inžinjerijsko odeljenje koje će imati jednog oficira na dužnosti komandira, podoficira zamenika komandira i šest profesionalnih vojnika inžineraca - dva vozača bagera i po jednog vozača dozera, utovarivača, grejdera i valjka. Za dve pozicije građevinaca predviđeno je da osim profesionalnih vojnika može da se u misiju pošalju civilni vojni nameštenici.
Po praksi koja je uobičajena u međunarodnim misijama mandat jedinice biće šest meseci i zatim se vraća kući, a u MFO doći će sledeća rotacija.
Vašington je dugoročno planirao da se inžinjerija VS angažuje na zajedničkoj misiji. Zato su donirali građevinske mašine i pružili podršku u obuci jedne čete opšte namene iz 310. inžinjerijskog bataljona iz Prokuplja.
Američki 15. inžinjerijski bataljon koji je razmešten u Nemačkoj kao deo Evropske komande oružanih snaga SAD (EUCOM) imao je niz obuka sa kolegama iz 310. bataljona i direktno preobuku za doniranih pet inžinjerijskih mašina i dva samoistovarivača.
Prema protokolima o donaciji vrednost doniran vozila bila je 1,69 miliona dolara, a za obuku, rezervne delove i dostavu tehnike potrošeno je 521.490 dolara. Zatim, 2020. dogovoreno je za inžinjeriju još vozila sa rezervnim delovima i sistem za prečišćavanje vode i razna druga sredstva ta 2.173.585 dolara.
To su bili direktni američki ulozi za predstojeći početak direktne vojno-vojne saradnje u konkretnoj misiji MFO.
Zatim prokupačka četa prošla je od 2016. do 2019. kroz proceduru provere obuke i gotovosti za deklarisane jedinice za NATO vođene operacije. Taj alat je poznat kao Koncept operativnih sposobnosti (OCC) koji prema precizno definisanim standardima ocenjuje jedinicu.
Prema toj proceduri svake od četiri godine četa je savladala jednu "prepreku" u ocenjivanju. U prve dve godine provereno je da li ima obuku, kadrove, strukturu i tehniku po NATO listi zadataka. Prvo se provodi samoocenjivanje (SEL-1), zatim sledeće godine dolaze NATO evaluatori da utvrde ocenu jedinice (NEL-1).
Sledeći deo ciklusa je ocenjivanje borbene gotovosti po Nato metodama takođe kroz dva godišnja ciklusa samoocenjivanja (SEL-2) i Nato provera (NEL-2). Konačno nakon četiri godine jedinica dobija sertifikat koji ima rok trajanja od tri godine i posle toga sledi sledeća NEL-2. Jedinica i njeni pripadnici koji prođu kroz OCC mogu se angažovati na zadadima kao što je misija MFO.
Zadaci na terenu za inžinjerijsko odeljenje biće podrška međunarodnom sastavu koji je zadužen za primenu bezbednosnih elemenata Egipatsko-Izraelskog sporazuma u Kemp Dejvidu iz 1978. godine.
Misija je trebala da bude pod okriljem UN, ali veto SSSR iz 1981. blokirao je taj plan.
Vašington je obezbedio primenu plana o vojnoj kontroli Sinajske zone razdvajanja direktnim dogovorom sa Egiptom i Izraelom. Prirodna posledica takvog političkog modela pokretanja misije bila je američko vodstvo i sada od četiri jedinice ranga bataljona dve su američke – jedan pešadijski i jedan za podršku.
U kolektivnom pamćenju na našem prostoru simbol mirovnih misija je prisustvo jugoslovenskih "plavih šlemova" na zadacima na Sinajskom poluostrvu od 1956. do 1967. To je ostala najveća pojedinačna misija u domaćoj vojnoj istoriji jer je kroz 22 rotacije prošlo 14.265 pripadnika JNA.