07/12/2020
Najviše novca za odbranu u regionu u 2020. izdvojile su Rumunija - 5,5 milijardi, Mađarska - 1,8 milijardi i Bugarska 1,2 milijardi dolara. Srbija je na četvrta, ali i vodeća na Zapadnom Balkanu sa 1,036 milijardi dolara. Najmanje budžete imali su Crna Gora i Severna Makedonija - 97 odnosno 165 miliona dolara, pokazuje računica Balkanske bezbednosne mreže iz zvaničnih izvora.
Podaci o rebalansima budžeta za 2020. i planovima za iduću godinu govore da ekonomska kriza uglavnom ne utiče na nabavke naoružanja u regionu i da mnoge zemlje planiraju da povećaju izdvajanja za odbranu.
Rumunija ima najveći budžet
Najveći budžet u regionu ima Rumunija koja će za odbranu do kraja 2020. izdvojiti 5,5 milijardi dolara. To je čak 2,4 odsto bruto društvenog proizvoda te zemlje i u NATO veći procenat imaju samo SAD, Velika Britanija i Grčka.
Struktura budžeta je razvojna, personalni troškovi čine 53 odsto, nabavke naoružanja 25,5 odsto, redovni troškovi i obuka 16,5, a infrastruktura oko 5 odsto.
Rumunija do zaključenja ovog teksta nije objavila plan za 2021. godinu.
Mađarska drastično uvećava budžet
Mađarska o čijoj modernizaciji vojske smo više navrata izveštavali će do kraja 2020. godine potrošiti na odbranu 1,8 milijardi dolara ili 1,33 odsto BDP-a.
Iako po procentu izdvajanja nacionalnog bogatstva za vojsku pripada donjem delu tabele NATO, Budimpešta je po strukturi u evropskom vrhu. Personalni troškovi čine 36,5 odsto, investicije u naoružanje i opremu čine trećinu, infrastruktura tri, a redovni troškovi i obuka oko 27 odsto vojnog budžeta.
Budžet odbrane u 2021. godini u ovoj zemlji biće veći za 30 odsto - za čak 443 miliona evra ili 530 miliona dolara. Kako je najavio ministar odbrane Tibor Benko, plate vojnika biće veće za 10 odsto, a najveći povećanja odnosi se na nabavke naoružanja.
Cilj Mađarske je da dostigne NATO standard sa vojnim budžetom od 2 odsto BDP-a. Ove godine bio je 1,22, a 2021. biće 1,67 odsto.
Bugarska više ulaže u odbranu
Bugarska će do kraja 2020. izdvojiti oko 1,2 milijarde dolara na vojsku (od čega je u budžetu ministarstva odbrane oko 925 miliona dolara), što je oko 1,93 odsto BDP-a.
Struktura nije idealna, ali su troškovi izbalansirani mnogo bolje od većine zemalja regiona. Tako personalni troškovi čine 56 odsto, 18 odsto redovni troškovi i obuka, 7 odsto infrastruktura i 19 odsto nabavka naoružanja i opreme.
Iako je teško proceniti koliki će biti troškovi odbrane Bugarske u narednoj godini, ekonomska situacija neće uticati na vojne troškove, koji će samo u Ministarstvu odbrane porasti sa 925 na 994 miliona dolara.
Srbija povećava investicije
U 2020. godini troškovi odbrane Srbije će biti oko 869 miliona evra ili odnosno 1,036 milijardi dolara, što je 2 odsto bruto društvenog proizvoda Srbije (projekcije MMF-a iz oktobra govore da će BDP Srbije u 2020. godini biti 51,99 milijardi dolara).
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije posle rebalansa budžeta za 2020. godinu dobili su oko 83 miliona evra više, a najveći deo povećanja, oko 76 miliona evra odnosi se na nabavke naoružanja i opreme.
Takođe, višestruko je uvećana stavka „zgrade i građevinski objekti“ sa 9 na oko 39 miliona evra. Struktura srpskog vojnog budžeta posle rebalansa pokazuje veliku razvojnu tendneciju. Tako oko 43 odsto čine personalni troškovi, 24 odsto čine nabavke naoružanja i opreme, 4,5 odsto izgradnja objekata, a ostatak ide na redovne troškove i obuku nešto više od 28 odsto.
Predlog za 2021. godinu je sličan i iznosi 872 miliona evra ili milijardu 40 miliona dolara, što je 1,78 odsto procenjenog BDP-a Srbije u narednoj godini. Personalni troškovi biće 44 odsto vojnog budžeta, nabavke naoružanja 22, zgrade i građevinski objekti 4, a redovni troškovi i obuka 30 odsto.
Hrvatska bez značajnih povećanja
Hrvatski vojni budžet za 2020 godinu iznosiće 970 miliona dolara ili 1,87 odsto procenjenog bruto društvenog proizvoda. Međutim, kako je pisao portal Obris, Zagreb je „napumpao“ odbrambene troškove ubacivanjem vojnih penzija u budžet Ministarstva odbrane – i tako „prevarili“ NATO da su blizu zahteva da se 2 odsto BDP-a izdvaja za odbranu.
Hrvatska je sa druge strane posle rebalansa budžeta Ministarstvo odbrane i oružanim snagama smanjila budžet za 26 miliona evra.
Troškovi za nabavku naoružanja i opreme ukupno su manji za skoro 6 miliona evra, s tim da je na primer povećan udeo za integrisani sistem protivvazduhoplovne odbrane NATO-a ta , dok je za 90 odsto umanjena stavka za dalekometni artiljerijski sistem.
To govori i struktura budžeta, pa 72 odsto čine personalni troškovi (gde ulaze i vojne penzije), nešto preko 9 odsto investicije u naoružanje i opremu, 1,7 izgradnja i 17 odsto na obuka i redovni troškovi.
Zagreb u 2021. godini planira sličan iznos za odbranu (i vojne penzije), a glavne investicije u naoružanje biće obalni ophodni brod, borbena vozila pešadije na gusenicama, dalekometni artiljerijski sistem i intergrisani sistem PVO NATO-a.
Slovenija štedi
Slovenija je rebalansom budžeta odbrane u 2020. godinu smanjila vojni budžet sa 545 na 515 miliona evra – što je oko 584 miliona dolara i čini 1,2 odsto BDP-a.
Najviše se štedelo u sektoru opremanje i investicija , gde je od prvobitnih oko 71 vojska dobila 43 miliona evra. Struktura slovenačkog odbrambenog proračuna je takođe nepovoljna i daleko od NATO standarda. Dve trećine ili 66,5 odsto budžeta su personalni troškovi, odnosno plate i dodaci, oko 8,7 odsto nabavke naoružanja i opreme, a ostatak ide na izgradnju, redovne troškove i obuku.
U 2021. godine budžet za odbranu biće 561 milion evra, a za naoružanje i opremu izdvojiće se 71 milion ( koliko je pre rebalans bilo predviđeno i 2020. godine).
Albanija najveće troškove planira za personal
Albanija ima vojni budžet od 210 miliona dolara i to je 1,47 odsto BDP-a što je daleko od NATO standarda. Daleko je i struktura budžeta, ali je slična većini članica Severnoatlantske alijanse.
Personalni troškovi čine 60 odsto vojnog budžeta, nabavke naoružanja i opreme 15, infrastruktura 3 i redovni troškovi i obuka 22 odsto.
U 2021. godini Vlada Tirani predvidela je povećanje od 11,8 odsto, na oko 235 molina dolara što će biti 1,5 odsto procenjenog BDP-a Albanije. Najviše će porasti tropkovi za investicije za čak 48,8 odsto, ili za oko 15 miliona dolara. Najveći deo investicija biće potrošen na pešadijsko naoružanje i uređaje za telekomunikacije.
BiH ne kupuje oružje
Ne najmanji, ali „najgori“ vojni budžet ima Bosna i Hercegovina. Troškovi odbrane od 174 miliona dolara, iznose samo 0,92 odsto BDP-a što je najmanji udeo u Evropi, ukoliko računamo zemlje koje imaju oružana snage.
Struktura je najblaže rečeno nepovoljna – čak 90 odsto čine personalni troškovi, nabavke opreme i infrastruktura samo 0,5 odsto ( manje od milion dolara), a ostalo čine redovni troškovi i obuka.
U Skoplju se štedi ove, ali ne i naredne godine
Severna Makedonija je jedna od retkih zemalja koja je ozbiljno smanjila vojni budžet zbog ekonomskih posledica korona virusa.
Odbrambeni troškovi Skoplja smanjeni su rebalanskom budžeta sa 164 na 138 miliona evra ( ili sa 196 na oko 165 miliona dolara). Rebalansom budžeta je umanjen iznos razvojnih projekata za oko 16,5 miliona evra, i gotovo da ne postoji stavka za troškove odbrane koje Vlada u Skoplju nije umanjila.
Struktura je takva da 62 čine personalni troškovi, oko 23 tekući troškovi i obuka, 3 odsto infrastrutura i nešto više od 11 odsto ide na investicije.
U 2021. godinii predviđeno је značajno povećanje na 179 miliona evra (215 miliona dolara) od čega će 25 odsto biti predviđeno za nabavke naoružanja i opreme. Udeo odbrambenih troškova Makedonije u BDP-u raste, sa manje od 1 odsto 2018, na 1,27 u 2020. i 1,57 odsto u 2021. godini.
Crna Gora blizu NATO standarda
Vojni budžet Crne Gore iznosi 90 miliona evra (oko 97 miliona dolara) i to je 1,96 odsto BDP-a i blizu 2 odsto koliko se očekuje da izvdajaju za odbranu zemlje članice NATO-a.
Personalni troškovi iznose 59 odsto, stalni troškovi i obuka 13,5, infrastruktura 8, a nabavke naoružanja 19 odsto vojnog budžeta. Predlog budžeta odbrane za 2021. godinu još nije ugledao svetlost dana, a crnogorski mediji pišu da će predlog biti pred skupštinom 20. decembra.
Priština kupuje pešadijsko naoružanje
Vlasti u Prištini završiće ovu godinu sa budžetom za svoje bezbednosne snage od 69,2 miliona evra, dok će 2021 budžet biti manji i iznosiće 67,3 miliona evra.
Struktura se menja u koriste personalnih troškova, zato što se povećava broj zaposlenih u kosovskom ministarstvu bezbednosnih snaga za 403 osobe. Iznos za nabavke i infrastrukturu smanjeni su sa ovogodišnjih oko 32,89 miliona na oko 29,89 miliona evra.
Ove godine na naoružanje je potrošeno 1,46 miliona evra, a 2021. predviđen je rast na 10,8 miliona. Od tog iznosa 3,45 miliona je za pešadijsko naoružanje, 1,7 miliona na municiju.