28/01/2023
Većina armija u NATO koje poseduju letelice sovjetskog ili ruskog porekla ne vide perspektivu za taj deo svog inventara. Sankcije Rusiji prekinule su mehanizme redovne podrške u nabavi rezervnih delova i remontima. Deo letelica biće doniran ukrajinskoj avijaciji kao vojna pomoć članica Nato, a deo će da leti do isteka životnog veka ili prvih većih otkaza.
Izuzetak od tog pristupa je Severna Makedonija koja sada u vreme rata na istoku šalje dva helikoptera Mi-8MT na remont u češki zavod LOM iz Praga. Motiv za to je nedostatak tehnike i zato su u makedonskom ministarstvu odbrane prelomili da se ide na remont.
Posle dugog odlaganja 23. decembra potpisan je međudržavni ugovor po kojem će u roku od 13 meseci da se dva Mi-8MT registarskih oznaka 305 i 306 vrate u službu sa vremenskim resursom od osam godina.
Cena radova je blizu šest miliona evra.
Kontraverzna tema oko remonta Mi-8MT koji su proizvedeni 1985. godine je nabavka delova koje izrađuje samo ruska avijacijska industrija i sada zbog rata i međunarodnog embarga Severna Makedonija kao članica NATO ne može doći do originalnih proizvoda.
U pregovorima sa Česima dogovoreno je da zavod LOM pribavi krakove rotora koji su proizvedeni od 2021. godine, ali ne kasnije od 24. februara 2022. Zvanično iz Moskve su češkom zavodu ukinuli sertifikate za remont porodice Mi-8/17, ali taj problem je rešen tako što su prihvaćeni češki nacionalni sertifikati i uvažene su reference zavoda LOM.
U njihovim pogonima kontinuirano su održavani Mi-8 i Mi-17 članica Nato i radili su na programu podrške Avganistanskoj nacionalnoj armiji sve do pada te države u ruke Talibana pre dve godine.
Redovni remonti su potrebni za sovjetsku odnosno rusku tehniku jer se ona održava po proceduri resursa koji su ograničeni na propisani vremenski rok ili časove naleta, pa šta prvo istekne.
Na primer remonti za porodicu Mi-8/17 (Mi-8 je oznaka za SSSR i kasnije korisnike sa tog prostora, a Mi-17 za izvoz) predviđeni su na osam godina ili 1.500 časova naleta ili sedam godina i 1.000 časova naleta.
Makedonci su se ranije oslanjali težišno na ukrajinsku remontu podršku odakle su i nabavili sve Mi-8 i Mi-17 i borbene Mi-24V koje poseduju u inventaru. Sada su to po dva Mi-17, Mi-8MT i Mi-24V za koja se kaže da su "u resursu" i moći će da lete do sredine ove dekade, kako koji primerak u odnosnu na vremezavršetka poslednjeg remonta.
Na primer dva Mi-24V broj 209 i 210 remontovana u Ukrajini 2018. leteće do 2025. Dva Mi-17 broj 303 i 304 za makedonsku avijaciju nabavljena su 1994. iz Ukrajine, a izrađeni su u Kazanjskom zavodu u Rusiji.
Oba su remontovana u Litvaniji i vraćeni su u matičnu bazu marta 2017. godine i na njih se
računa do 2024.
Makedonske vojne oznake nose četiri primerka Mi-8MT od kojih su tri izrađena 1985. godine, a jedan 1986. Prvobitno su leteli u sovjetskoj avijaciji, a 1992. podelom države i imovine pripali su Ukrajini.
Poslani su u bazu Bondstil kao deo ukrajinskog kontigenta u Kforu. Kada su makedonske snage bezbednosti suočene sa albanskom pobunom preduzete su hitne mere za nabavku naoružanja Ukrajinci su prodali tehniku i marta 2001. preleteli su svoj detašman u Petrovac.
Kasnije održavanje je nastavljeno sa osloncem na ukrajinski zavod Aviakon. Poslednji remont primeraka sa registarskom oznakom 307 i 308 proveden je 2018. godine. Sada slede radovi na 305 i 306.
Iskustva Severne Makedonije sa održavanjem Mi-8/17 uglavnom su negativna i imali su puno problema sa remontom i obezbeđenjem rezervnih delova. Na oglase za javne nabavke konkurisala su preduzeća posrednici koja su zatim pribavljala obećano preko stranih firmi.
Posrednički sistem pokazao se kao neefikasan i dešavalo se da letelice ostanu prizemljene više meseci i čak duže od godine. Procenat ispravnosti zato je retko prelazi 50 odsto i to ugrožava borbenu gotovost armije oslonjene na vrlo skroman broj letelica.
Prema planu razvoja oružanih snaga Severne Makedonije za period od 2019. do 2028. planiran je remont dva Mi-8MT koji će sada da se realizuje, ali i nabavka novih letelica.
Prema tom dokumetu to je program koji treba da se pokrene 2024. godine. Projektovani budžet je 216 miliona evra. Leteti se mora i sve dok se ne nađe rešenje održavaće se u životu postojeća helikopterska flota iz sovjetske ere.