06/09/2022
Doskorašnja slovenačka borbena vozila pešadije (BVP) M-80A ušla su u naoružanje ukrajinske 24. mehanizovane brigade što je do sada najsloženiji borbeni sistem proizveden u bivšoj Jugoslaviji za koji je potvrđeno da se koristi u ratu izmedju Rusije i Ukrajine.
Fotografije koje su se pojavile na društvenim mrežama ukazuju da su ukrajinske posade, nakon sprovedene obuke, preuzele jedan broj tih vozila i da pre polaska na zadatak popunjavaju to vozilo topovskom municijom kalibra 20 milimetara, po svemu sudeći proizvedenom u Srbiji 2002. godine.
Ranije je potvrđeno da je Slovenija poklonila Ukrajini 35 borbenih vozila pešadije M-80, koji su nasleđeni iz bivše Jugoslavije. To je manje-više formacijski ekvivalent jednog mehanizovanog bataljona iz vremena Sovjetskog Saveza.
Reč je o varijanti M-80A, sa licencno proizvođenim Dajmler-Benc motorom, topom na tureli kalibra 20 milimetara i dvostrukim nosačem za lansiranje protivoklopnih raketa 9M14 Maljutka (AT-3 u NATO kodifikaciji).
Takva amfibijska gusenična oklopljena vozila u svojoj vojsci i dalje koriste Hrvatska i Bosna i Hercegovina dok je najveći korisnik Vojska Srbije, koja ima 320 vozila u aktivnoj upotrebi i par stotina izvornih varijanti M-80 sa slabijim motorom, u rezervi.
Posadu M-80A čine tri vojnika - vozač, komandir i strelac na topu, dok se u njemu može prevoziti odeljenje od sedam naoružanih pešadinaca, koji mogu da dejstvuju ličnim naoružanjem kroz puškarnice raspoređene bočno.
Slovenija je ta vozila poklonila krajem juna a za uzvrat je od Sjedinjenih Američkih Država dobila obećanje o kreditu koji će omogućiti nabavku nove vojne opreme za svoju vojsku.
U magacinu u blizini Pivke u nekoliko nedelja je obavljena dekonzervacija tih vozila, nakon čega su železnicom prebačena u Ukrajinu, preko Austrije i Slovačke.
Bilo je nagoveštaja da bi Slovenija mogla da Ukrajini pokloni i jugoslovenske tenkove M-84, s obzirom da se radi o temeljnoj modernizaciji sovjetskog tenka T-72 sa kojima Ukrajina već ima iskustva, ali se u ovoj fazi rata od toga odustalo.
Prednosti i mane jugoslovenskog BVP-a
BVP M-80A se u stručnim krugovima smatra zastarelim oruđem koje teško može da odgovori potrebama savremenog ratovanja, i po pitanju oklopne zaštite i po pitanju vatrene moći.
Zbog toga je u Srbiji i razvijen vrlo ambiciozan i sveobuhvatan paket modernizacije koji se pod nazivom M-80AB1 prikazuje na svim sajmovima, vežbama i ostalim taktičko-tehničkim zborovima, iako je uvođenje u serijsku proizvodnju i dalje vrlo neizvesno.
Uprkos tome, M-80A mogao bi da nađe svoje mesto u sastavu ukrajinske vojske jer se na obe strane i dalje masovno koriste vozila koja se po osnovnim karakteristikama ne razlikuju mnogo od tog jugoslovenskog oklopnjaka, a u nečemu možda i zaostaju.
Konkretno, i Ukrajina i Rusija i dalje masovno koriste BMP-1, koji je stariji od M-80A i na pojedinim delovima šasije ima slabiji oklop od svog jugoslovenskog konkurenta. Iako je BMP-1 nominalno znatno jače naoružan topom kalibra 73 milimetara, stručnjaci smatraju da je jugoslovensko rešenje sa automatskim topom kalibra 20 milimetara zapravo bilo bolje od sovjetskog.
Sovjetski top na BMP-1 predstavlja verziju bestrzajnog pešadijskog topa SPG-9, koji ima relativno mali domet, probleme sa elevacijom i dejstvom u lošim meteo uslovima, lošiju noćnu nišansku spravu i praktičnu brzinu gađanja koja ne prelazi pet do šest granata u minuti.
Ono što bi mogao da bude problem za ukrajinsku vojsku jeste logistika. Naime, ukrajinska vojska ima čitavo "more" raznih oklopnih borbenih vozila u aktivnoj upotrebi i njihovo održavanje i ovako predstavlja noćnu moru za logistiku te zemlje.
Relativno mali broj tih BVP-ova u upotrebi znači da nema ni stabilnog dotoka rezervnih delova, tim pre što su to oklopnjaci proizvedeni u proseku pre četiri decenije. Zbog toga se može očekivati da se Ukrajina za njihovo održavanje i popunu eventualnih borbenih gubitaka ponovo obrati Sloveniji ili nekoj drugoj NATO zemlji, poput Hrvatske.
Za tamošnje ratne planere ostaje i pitanje da li je M-80A, koji je pravljen za drugu vojsku i taktiku upotrebe, uopšte prilagođen uslovima u kojima će sada biti korišćen ili će opet biti primenjen princip da nužda zakon menja.
Ostalo jugoslovensko oružje u Ukrajini
Nakon prijema i preobuke, u sastavu 24. mehanizovane brigade ukrajinske vojske osnovana je jedinica naoružana sa M-80A, što je najznačajnije borbeno sredstvo bivše Jugoslavije koje se koristi u tom ratu.
Do sada smo imali prilike da preko fotografija potvrdimo prisustvo nekih manjih oruđa, poput minobacača kalibra 60 milimetara u varijantama M-57 i M-06. Takođe je verifikovana upotreba velike količine minobacačke municije u kalibrima 60, 82 i 120 milimetara.
Od ličnog naoružanja primećene su jugoslovenske jurišne automatske puške M-70 u gotovo svim varijantama. To je jugoslovenska, blago unapređena varijanta čuvenog AK-47 Kalašnjikov, u kalibru 7,62x39, koja je rasprostranjena na čitavom postsovjetskom prostoru.
Pretpostavka je da su puške stigle pre svega iz Hrvatske, ali ima i drugih "očiglednih kandidata" koji se možda nisu hvalili donorstvom u strahu od reakcije zvanične Moskve.
Najveći donator Ukrajini do sada je bila Severna Makedonija, ali ona je uglavnom davala "ne-jugoslovensko" naoružanje, odnosno upravo ono oružje koje je pre dve decenije nabavila od Ukrajine, kada se suočavala sa oružanom pobunom lokalnih Albanaca.
Zna se da je Severna Makedonija poklonila bataljon tenkova T-72 (verovatno A verzije), zatim četu borbenih vozila pešadije BMP-2 i bateriju višecevnih lansera raketa Grad BM-21
.
Stručna javnost procenjuje da će u Ukrajinu biti prosleđeno i ostalo naoružanje svojevremeno nabavljeno iz Ukrajine poput čete oklopnih transportera MT-LB, zatim dve baterije samohodnih guseničnih PVO sistema Strela-10 i drugo.
Možda i najzanimljivija "ponuda" iz Severne Makedonije bila je ona koja se tiče četiri jurišna aviona Su-25. Reč je o borbenim mlaznjacima koji se ne koriste više od decenije i po ali koji bi bili veoma dragoceni Ukrajini, makar kao izvor rezervnih delova za održavanje postojeće flote.
Do sada nije bilo čvrste potvrde da je do transfera tih aviona došlo ali je neka vrsta indirektne potvrde ipak stigla. Naime, prilikom protesta zvanične Moskve na informaciju da su avioni ustupljeni, Ministarstvo odbrane Severne Makedonije nije odbacilo te tvrdnje već je samo odgovorilo da se radi o samostalnoj odluci suverene države i članice NATO saveza.