13/7/2019
Dve decenije nakon završetka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, srpska protivvazduhoplovna odbrana (PVO) raspolaže praktično istovetnim sredstvima ratne tehnike kao i 1999. godine, koja su i tada mahom bila zastarela.
Otežavajuća okolnost je što tih sredstava, zbog protoka vremena, sada ima znatno manje nego pre dvadeset godina a izazovi njihovog održavanja su sve veći.
Pre 20 godina SRJ imala dva puka lovačke avijacije, čak sedam diviziona PVO samo za odbranu Beograda, dok se sada mnoga sredstva, poput lovaca MiG-21 ili raketnih sistema Strela-1M u naoružanju nalaze još samo formalno, na papiru.
Avioni su prizemljeni već četiri godine, a za raketne sisteme problem je starost raketa kojima su istekli resursi.
Ipak, postoje odredjene indicije da bi stvari u toj oblasti uskoro mogle da se promene na bolje, i to u sva tri elementa koja čine PVO, odnosno u lovačkoj avijaciji, raketnim i radarskim jedinicama.
Osim već potvrdjene priče o modernizaciji Migova 29, u igri su i raketni sistemi PVO kratkog i srednjeg dometa, istočnog i zapadnog porekla, kao i novi mobilni 3D radari srednjeg dometa.
Predstojeći dolazak francuskog predsednika Emanuela Makrona mogao bi da konačno da odgovor na pitanje koje se već godinama postavlja - da li će konačno sistem vazdušnog osmatranja dobiti neka nova sredstva.
PVO Jugoslavije 24. marta 1999. godine
Savezna Republika Jugoslavija imala je šta da nasledi od SFRJ i može se reći da je, i pored zastarelosti tehnike i ogromnih problema sa održavanjem izazvanih sankcijama, siromaštvom i odlaskom stručnih kadrova, Vojska Jugoslavija mogla da računa "na statistiku", s obzirom na količinu tehnike.
Tako je uveče 24. marta 1999. godine "u stroju" bilo 28 radara u četama i samostalnim vodovima 126. brigade u osnovnoj i rezervnoj radarskoj mreži, kao i dva puka lovačke avijacije (204. puk u Batajnici i 83. puk u Prištini) sa ukupno četiri eskadrile - tri sa lovcima MiG-21bis i UM i jedna sa MiG-29.
Raketne jedinice su bile okupljene u 250. raketnoj brigadi sa sedam diviziona raketnog sistema Neva samo za odbranu Beograda, a taj sistem koristio je i 450. raketni puk iz Kraljeva.
Osim toga bilo je i pet pukova PVO koji su bili naoružani sistemima Kub-M (60. u Danilovgradu, 230. u Nišu, 240. u Novom Sadu, 310. u Kragujevcu i 311. u Prištini).
Trenutna situacija u PVO
Ratni gubici ali i rashodovanje opreme zbog isteka vremenskih resursa dve decenije posle rata sveli su srpsku PVO na bledu senku onoga što je bila pre dvadeset godina. Tako se sada lovačka avijacija umesto sa četiri eskadrile svela na deset aviona Mig-29 (od čega sedam jednosedih aviona sa radarom).
Radarska mreža VOJIN sada ima šest radarskih položaja sa dva osnovna tipa radara - zastarelim radarskim sistemom britanskog porekla S-600 i američkim radarima AN/TPS-70.
Celokupna 250. raketna brigada ima ukupno pet diviziona u četiri grada. Dva diviziona (1. i 2.) su opremljeni raketnim sistemom S-125M Neva i zaduženi za odbranu Beograda sa nekoliko lokacija, dok se samohodni raketni divizioni sistema Kub-M nalaze u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.
Srbija raspolaže i sa šest diviziona za protivvazduhoplovna dejstva (PVD) ali su oni zaduženi za zaštitu četiri brigade KoV i aerodroma u Batajnici u Kraljevu. Pritom su baterije u tim divizionim opremljene sistemima Strela-1M prevedene u neaktivni status.
Uprkos dosta složenoj situaciju i još neveselijim perspektivama postoje odredjene informacije koje ukazuju da bi sva tri segmenta PVO uskoro mogla da dožive ozbiljne promene i značajno uvećaju svoje mogućnosti i kapacitete.
Nagoveštaj boljih dana
Ono što je najizvesnije i o čemu se najviše zna je da će dolaskom četiri lovačka aviona Mig-29 iz Belorusije, Srbija konačno imati adekvatan broj letelica za jednu lovačku eskadrilu (14 aviona - 11 jednoseda i tri dvoseda).
Svi avioni će proći remont i produžetak vremenskih resursa a najavljeno je da će jednosedi biti modernizovani. Očekuje se da će to biti varijanta najbliža MiG-29SM, koji je ruska firma RSK MiG izradila za Peru i Mjanmar.
To će unaprediti mogućnosti radara, što se i ranije prepoznavalo kao najveći nedostatak Miga-29, a posledično će omogućiti i nošenje modernijeg naoružanja i veće borbene sposobnosti.
Okvirno se može očekivati da ta modernizovana eskadrila bude operativna do 2022. godine, ali za sada nema pouzdanih javnih informacija šta se dešava sa projektom modernizacije.
Po pitanju radara, 126. brigada je pre dve godine primila dva polovna američka radara AN/TPS-70, koje je ranije koristila slovenačka vojska i koji su uz solidan set rezervnih delova nabavljeni prilično povoljno.
Reč je o radarima koji se od druge polovine 80-ih godina koriste i u Srbiji i koji su korišćeni i u ratu 1999. godine, pa se ta nabavka pre može posmatrati kao davanje "veštačkog disanja" nego kao sveobuhvatna modernizacija.
Sada se u brigadi koristi ukupno pet radara AN/TPS-70 i to su najsavremeniji i jedini 3D radari u naoružanju Vojske Srbije.
Iako su "slovenačke sedamdesetice" donele preko potreban predah radarcima, u komandi 126. brigade VOJIN mnogo više očekuju od predstojeće posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji, sredinom jula, jer će tada biti jasnije da li će se ostvariti najave o nabavci novih radara iz Francuske.
Obavešteni izvori navode da je Srbija zainteresovana da od Francuske kupi odredjen broj osmatračkih radara Ground master 200 (GM-200). Reč je o mobilnim 3D radarima srednjeg dometa (od 100 do 250 kilometara) koji se u klasifikuju kao "gap filler" radari.
To su radari koji se koriste za popunjavanje praznina u osmatranju radarima većeg dometa koji čine jezgro sistema vazdušnog osmatranja.
Oni bi mogli da preuzmu funkciju koju je u sistemu VOJIN ranije obavljao američki radar AN/TPS-63, koji se više ne koristi zbog visoke cene rezervnih delova i malih resursa predajnih cevi.
Raketna misterija
Što se tiče raketnih sistema i mogućih nabavki, slika je najmanje jasna i u obaveštenim krugovima se špekuliše da bi moglo da dodje do ozbiljnog zanavljanja, ali i da bi vrlo lako svi planovi mogli da ponovo padnu u vodu.
Najdalje od realizacije nalazi se ideja o kupovini nekoliko diviziona/baterija raketnog sistema FK-3 iz Kine. Interesovanje Srbije nikada nije bilo sporno, potreba takodje, a u jednom momentu se činilo da postoji i obostrana politička volja da se posao zaključi.
U medijima su se pojavljivale informacije iz državnog vrha da je reč o raketnom sistemu zone uništenja po daljini do 100 kilometra. Informacije o tom sistemu u stručnoj literaturi su oskudne i samo se zna da sistem koristi ruske rakete S-300 koje su integrisane sa delom elektronike američkog sistema Hawk, koji je u Kinu došao preko Irana.
Nije poznato u kojoj su fazi ti pregovori i kojim se tempom odvijaju.
Kao najizvesnija varijanta za podmladjivanje srpske PVO pominje se nabavka jedne baterije ruskog sistema Pancir S-1. Za razliku od kineskih PVO sistema koji postoje samo na promotivnom materijalu sa sajmova naoružanja, Pancir postoji i u realnom životu. Srbija ima želju i novac da kupi taj sistem a postoje tvrdnje da je ugovor zaključen i aktiviran.
Ostaje nepoznanica da li će Sjedinjene Američke Države biti spremne da Srbiji zavedu sankcije zbog nabavke novog ruskog naoružanja i da li bi takav ishod uticao na zvanični Beograd da eventualno odustane od čitavog posla.
Ako se najgori scenario ne ostvari, Pancir bi krajem ove ili početkom naredne godine mogao da stigne u Zuce kod Beograda i tako nastavi "tradiciju" korišćenja pojedinih ruskih raketnih sistema u pogrešnoj nameni (Srbija već četvrt veka Kub-M koristi za PVO teritorije, iako je to par excellence raketni sistem za zaštitu KoV, odnosno mehanizovanih jedinica).
Od dolaska francuskog predsednika u Srbiju mnogo očekuje i SDPR. Ta kompanija ima u planu da od te zemlje nabavi rakete Mistral 3+, koje bi integrisala u sistem PASARS, iako bi, i dalje postojala i verzija sa raketama K-13.