01/08/2019
Firma u državnom vlasništvu Jugoimport SDPR u svom pogonu "Morava" u Velikoj Plani u avgustu treba da završi montažu prve baterije od šest samohodnih haubica Nora - B52, kalibra 155 milimetara, za oružane snage Kipra.
Prema saznanjima Balkanske bezbednosne mreže, reč je ugovoru koji predviđa da se toj ostrvskoj zemlji u istočnom Mediteranu isporuči ukupno 24 haubice Nora B-52 i osam lakih oklopnih vozila Miloš za artiljerijsko izvidjanje, osmatranje i komandovanje (po dva vozila u svakoj bateriji).
Izvor je naveo da je reč o poslu koji se po obimu primiče cifri od 50 miliona evra, što je jedan od najvećih ugovora za izvoz borbenih sistema koji je potpisala vojna industrija Srbije. Kipar će se tako po broju tih haubica izjednačiti sa Unijom Mjanmar, koja je do sada bila najveći pojedinačni korisnik Nore B-52 sa takodje 24 oruđa.
Ulazak Nore B-52 u kiparsku vojsku može potencijalno biti i dobra izvozna reference, s obzirom da se radi o državi članici Evropske unije.
Ipak, kiparska nabavka Nore ne treba previše da čudi, s obzirom da ta zemlja ima solidnu istoriju nabavki artiljerijskih oruđa sa ovih prostora. Grčka je za potrebe Kipra kupovala naoružanje od 1978. do 1980. godine uključujući 24 višecevna lansera raketa Plamen 128 mm. Kipar je direktno 1984. godine ugovorio nabavku 72 haubice M-56 kalibra 105 mm.
Ono što je novina u ovom slučaju je vezana prodaja komandnog i izviđačkog artiljerijskog vozila Miloš, što je prvi izvozni uspeh sa tim sredstvom. Do sada su svi strani korisnici Nore B-52 kupovali modifikovani BOV M-11, ali je sada prvi put naručena izviđačko-komandna varijanta Miloša, koju proizvodjač reklamira da je opremljena artiljerijsko elektronskim goniometrom i drugim opto-elektronskim sistemima za osmatranje i upravljanje vatrom.
Pretpostavka je da se iza odluke da se naruči Miloš nalazi činjenica da je "presušio" izvor BOV-ova, s obzirom da je Vojska Srbije odlučila da svoju rezervu BOV-3 konvertuje u komandna vozila artiljerije.
Kao i sve Nore B-52 do sada proizvedene u Jugoimportovoj zavisnoj firmi "Borbeni složeni sistemi" u Velikoj Plani, i oruđa za Kipar instalirana su na šasiju ruskog vozila Kamaz 63501 8x8. Ranije izrađene Nore-B52 imale su francuski Inercijalni navigacijski sistem (INS) firme Safran sagem model Sigma 30. Namenski za kiparski posao nabavljen je INS francuske firme iXblue model Advans Vega.
Nora kroz vekove Poreklo projekta Nora-B52 vodi u period od 1984. do 1990. kada je Vojnotehnički institut (VTI), kroz saradnju sa firmom SCR registrovanom u Belgiji, od sovjetskog dalekometnog oruđa M-46 kalibra 130 mm razvio oruđe kalibra 155 mm i 152 mm sa novom balistikom i sa dometom povećanim sa 27 km na 34,5 km.
Pred građanski rat u bivšoj Jugoslaviji u VTI je izrađen tehnološki demonstrator samohodne varijante haubice 152 sa cevi dužine 45 kalibara. Projekat je preuzeo Jugoimport SDPR 2000. godine i obnovio je rad na novoj varijanti, ovaj put u kalibru 155 mm sa cevi dužine 52 kalibra i paralelno na projektu municije sa generatorom gasa, koja je takodje produkt saradnje sa SCR 1980-tih godina. Domet Nora-B52 tada je povećan na 41 km.
Zbog autorskih prava Jugoimport je platio VTI-u tehničku dokumentaciju i sada ima sva prava na projekat.
Prvi naručilac Nora-B52 bila je Unija Mjanmar koja je 2002. godine ugovorila 24 oruđa, koja su uvedena u naoružanje tokom prošle dekade počev od 2006. godine. Zatim je baterija od šest komada izvezena Keniji, a divizion od 18 primeraka Bangladešu 2013-2016. godine. Za Vojsku Srbije (VS) 2016. izradjena je baterija od šest oruđa koja je pravno tretirana kao donacija Jugoimporta. U naoružanje Mešovite artiljerijske brigade uvedena je ove godine.
Maglovita perspektiva Nore B-52
Problem Jugoimporta sa Norom B-52 je održavanje kontinuiteta proizvodnje.
Naime, posle po jedne baterije za Bangladeš i Srbiju 2016. godine nije bilo novih ugovora. Procedura uvođenja u naoružanje kod domaćeg korisnika pokazala se složenom jer je VS insistirala na većoj brzini gađanja od 5-6 projektila u minuti, za razliku od rešenja automatskog punjenja na Nora-B52 koje omogućava teoretski do četiri projektila u minuti.
Ove brojke dolaze do izražaja tek kada se stave u kontekst sličnih oruđa tog tipa. Konkretno, nemačka samohodna haubica kalibra 155 milimetara Panzerhaubitze 2000, kojom je od suseda opremljena hrvatska vojska i kojom se oprema armija Madjarske, ima mogućnost ispaljivanja čak deset projektila u minuti i nešto veći domet. Medjutim, i pored izraženih želja, zbog prenosa autorskih prava sa VTI na Jugoimport, Vojska Srbije nema uticaja na projekat.
Za sada jedina baterija Nora-B52 u VS koristi se istvoremeno sa vučnim oruđima M-84 Nora 152 mm u 1. bateriji 1. diviziona Mešovite artiljerijske brigade iz Niša i nema jasnih planova za dinamiku dodatnih nabavki.
U međuvremenu, Jugoimport pokušava da obezbedi nove ugovore koji će produžiti proizvodnju nakon 24 komada koja su sada na listi narudžbina. Bangladeš je izrazio interesovanje da nabavi još jedan divizion od 18 komada i o tome se vode pregovori.
Za povećanje šansi na tržištu, SDPR radi na projektu haubice "Aleksandar" koja je derivat Nora-B52 sa novim rešenjem automatskog punjača koji omogućava brzinu paljba od šest projektila u minuti.