01/06/2020
U našem regionu u aktivnoj upotrebi je 924 tenka uglavnom nasleđenih iz Hladnog rata.
Na prvom mestu je Rumunija sa 400, a druga Srbija sa 212 oklopnjaka, navodi Militari Balans u izveštaju za 2020. Najozbiljnije planove modernizacije ima Mađarska koja je naručila nove tenkove Leopard 2A7.
Većinu od rumunskih 400 tenkova čine zastareli sovjetski T-55AM. Po brojnosti sledi TR-85 sa 103 primerka. To je modifikovani T-55 sa opremom proizvedenom osamdesetih godina prošlog veka kada se rumunska vojna industrija nalazila u teškom položaju.
Bukurešt u svojoj floti jedini ima tenkove modernizovane nakon Hladnog rata. Reč je o 54 oklopnjaka TR-85M1. Oni imaju savremene nišanske sprave, elektroniku i ojačani oklop.
Srbija je sa 212 tenkova na drugom mestu u regionu. Ima 199 tenkova M-84 i M84A nasleđenih iz flote JNA koji su dokazali svoje karakteristike u Zalivskom ratu i na Balkanu. Ovoliki broj oklopnjaka Srbiju čini ozbiljnom regionalnom tenkovskom silom, ali modernizacija i dalje nije na vidiku.
Vojska Srbije ima i četu sa 13 tenkova T-72. Pored velike vatrene moći oni nemaju savremenu opremu i zato se koriste za obuku.
Bugarska je na trećem mestu sa 90 tenkova T-71M1 i M2. Oni su nasleđeni iz vremena Varšavskog pakta. Ovi tenkovi inferiorniji su u odnosu na jugoslovenski M-84 jer nemaju sistem za upravljanje vatrom već nišansku spravu. Bugarska planira da modernizuje jednu četu T-72 i da u perspektivi nabavi nove tenkove.
Hrvatska ima 75 jugoslovenskih tenkova M-84 zarobljenih od JNA, Vojske Republike Srpske Krajine ili preuzetih iz fabrike u Slavonskom brodu. Oni su na istom nivou kao i tenkovi u naoružanju Srbije. Zagreb planira da modernizuje jednu četu tenkova.
Bosna i Hercegovina ima raznoliku tenkovsku silu. Čini je 13 tenkova M-84 nasleđenih od JNA, odnosno Vojske Republike Srpske i 45 američkih M60A3 koji su donirani Armiji Federacije BiH krajem 90-ih godina. Uređaji oba tipa tenka su na sličnom tehnološkom nivou, ali je M60A3 komplikovan za održavanje zbog nedostatka i cene rezervnih delova.
Mađarska je prema navodima Military Balance sada ima 44 T-72 iz vremena Varšavskog ugovora. Najveći deo flote donirala je Iraku 2005. godine (77 komada) ili prodala Češkoj 2014. (58 komada). Budimpešta je naručila 44 nova tenka Lepard 2A7 i zato prednjači po modernizaciji u regionu. Ove godine u tu zemlju stižu tenkovi Leopard 2A4 na kojima će se posade pripremati za nove Leoparde koji stižu 2023.
Severna Makedonija ima 31 tenk T-72A nabavljenih u Ukrajini 2001. To je najnaprednija verzija T-72 u našem regionu, pravljena za Sovjetsku armiju, za razliku od izvozne verzije koju koristi Bugarska i Mađarska sa tanjim oklopom i slabijim borbenim karakteristikama
Najmanje tenkova u regionu ima Slovenija. U aktivnoj službi nalazi se 14 tenkova M-84 od ukupno 57 koji su preuzeti od JNA nakon povlačenja 1991. godine.
Crna Gora i Albanija nemaju tenkove u aktivnoj službi.
Koji je tenk najbolji?
Iako još nije zagazio na mađarsko tlo, tenk Leopard 2A7 biće najmoćniji tenk u regionu po tehnološkim i borbenim karakteristikama.
Kada je reč o nasleđu prošlosti jugoslovenski M-84 jedini je korišćen u borbenim dejstvima i isproban u urbanim sredinama, otvorenom prostoru, brdima do skrivanja od NATO avijacije 1999. godine.
M-84 je koristila Vojska Kuvajta u Zalivskom ratu 1991. godine, a na testiranju u Pakistanu 1990, jugoslovenski tenk je prošao mnogo bolje od američkog M1A1 Abrams.
Tenk M-84 ima dnevne i noćne nišane, žiroskopsku stabilizaciju cevi, balistički kompjuter sa laserskim meračem daljine i sistem za upravljanje vatrom napravljen po švedskoj licenci.
Na daljini od 2 kilometra (standardna daljina za ocenu efikasnosti tenkovskog naoružanja ) može da uništi sve vrste oklopnih vozila, tenkove tipa T-55 ili T-72 i da ošteti savremene zapadne ili ruske tenkove, ali ne i da ih uništi.
Međutim, nedostaje dodatni oklop i laka je meta za protivoklopne projektile i modernije tenkove. Više puta je najavljivana modernizacija u Srbiji, ali do sada se nije maklo dalje od poligonskih ispitivanja.
Sredinom 2020. godine, u našem regionu, tehnološki najnapredniji tenk u aktivnoj službi je rumunski TR-85M1. Rumunija je modernizovala svoj tenk TR-85 verziju M1 „bizon“ kako bi se tehnološki približila zemljama članicama NATO.
U periodu od 1997 do 2009, modernizovano je 56 tenkova. Unapređeni su dnevni i noćni nišani, domaći balistički računar, tako da mogućnost pogotka cilja na daljini od 2 kilometra bude 95 odsto. Unapređena je i dimna zavesa, koja tenk skriva od protivničkih optičko-elektronskih sistema za nišanjenje.
Međutim, top kalibra 100 milimetra u velikoj meri ograničava vatrenu moć tenka jer na daljini od 2 kilometra može da uništi oklopna vozila, ali ne i tenkove koje koriste ostale zemlje u našem regionu, iako može ozbiljno da ih ošteti.
Po tehnološkom nivou sledi američki M-60A3, u arsenalu Oružanih snaga Bosne i Hercegovine, koji je modernizovana verzija standardnog tenka Vojske SAD M-60 sa dnevnim i noćnim nišanima, laserskim daljinomerom, balističkim kompjuterom i termovizijom.
Granate kalibra 105 milimetra na daljini od 2 kilometra mogu da probiju prednju oklop svih tenkova koje koriste zemlje u regionu.
Tenk T-72 koji koristi više država regiona koristi municiju kalibra 125 milimetara kao i jugoslovenski M-84. Može da probije oklope svih tenkova u regionu, kao i svih oklopnih vozila, a savremene tenkove može da ošteti.
Ispitivanja sprovedena osamdesetih godina pokazala da je nišanski sistem na T-72A, dva i po puta slabiji u odnosu na sistem za upravljanje vatrom na jugoslovenskom tenku M-84.
Tehnološki i borbeno najslabiji tenk u regionu je T-55 koji i dalje u aktivnim jedinicama imaju Oružane snage Rumunije u verziji AM. On ne može da gađa iz pokreta i nema sistem za upravljanje vatrom, a od moderne tehnologije ima laserski merač daljine.
Granata iz tenkovskog topa kalibra 100 mm samo na razdaljinama ispod 500 metara može ozbiljnije da ošteti protivnički tenk, a na 2 kilometra može da se bori samo protiv oklopnih vozila.
Sve zemlje u regionu imaju ratne rezerve tenkova i procena je da se radi o više stotina primeraka koji su konzervirani u skladištima.
Neizvesna ekonomska situacija i cene novih tenkova od nekoliko miliona evra po komadu, govore da će vojske u regionu i dalje svoje tenkovske jedinice zasnivati na više decenija starim mašinama iz vremena Hladnog rata.