08/11/2019
Srbije je od decembra 2016. za nabavke novih sredstava ratne tehnike za modernizaciju oružanih snaga uključujući remont i održavanje naoružanja i vojne opreme potrošila blizu 830 miliona evra. To se može proračunati iz završnih računa budžeta za period 2016-2018. godine i iz Zakona o budžetu za ovu godinu.
U taj iznos ulaze ekonomske klasifikacije 512 - MAŠINE I OPREMA koja se odnosi na nabavke novih sredstava i 425 – TEKUĆE POPRAVKE I ODRŽAVANJE jer je to izvor finansiranja za na primer radove na borbenim avionima MiG-29 i Orao ali i infrastrukture.
Obzirom da nisu precizirani konkretni troškovi moramo da pođemo od procene da rast troškova za stavke 512 i 425 ima direktnu vezu sa nabavkama nove tehnike iz inostranstva.
Zatim, u domaćim preduzećim i vojni ustanovama pokrenuti su programi modernizacije nekih sredstava naoružanja uz istovremeno remont. Zato redovni remont nema veći udeo u rastu troškova i cenimo da su većina namenskih budžetskih stavki predviđene za modernizaciju VS.
Ulaganja u 2016. godini
Talas novih ugovora pokrenut je u poslednjoj nedelji decembra 2016. kada su potpisani ugovori sa Erbasom za nabavku devet H145M za VS i policiju i ugovor sa ruskom firmom Rosoboronoexport za prijem šest MiG-29 iz ruske donacije i tehničku podršku i rezervne delove za te avione i četiri aviona nasleđena iz doba SFRJ.
Do tih ugovora budžet za modernizaciju je bio skroman i prema zakonu o budžetu za 2016. planirano je po klasifikaciji 512 oko 40,5 miliona evra (zbog lakše računice koristićemo kurs iz decembra godine na koju se odnosi budžet) uključujući posebni budžetski fond za naoružanje i vojnu opremu i program modernizacije Galeba G-4 koji nije realizovan.
Po klasifikaciji 425 odobreno je oko 20,23 miliona evra. Skok potrošnje usledio je tek u decembru i finansiran je preusmeravanjem novca iz budžeta ostalih ministarstava.
Analizom završnog računa budžeta za 2016. godinu može se pronaći izvor dodatnog novca: neimenovanog datuma sredinom decembra iz budžeta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave na resor odbrane preusmereno je oko 52,84 miliona evra i iz istog izvora na Ministarstvo unutrašnjih poslova oko 19,96 miliona evra.
Transferi novca za oba ministarstva sile u isto vreme realizovani su u vreme kada su završavani pregovori sa Erbasom za nabavku devet helikoptera H-145M za vojsku i policiju.
Iznos tog ugovora potpisanog 29. decembra 2016. godine bio je poverljiv i Erbas je striktno čuvao podatak na zahtev Vlade Srbije, ali predsednik Vučić je juna ove godine rekao da se radi o 105 miliona evra. Podatak o tranferu novca, u evrima oko 72,8 miliona evra, sasvim jasno može da se dovede u vezu sa plaćanjem za H145M, ali u zvaničnom izveštaju za razliku od ostalih transfera između vladinih resora nema podataka - sve je ostalo poverljivo.
Poslednje nedelje decembra 2016. godine potpisani su i prva dva ugovora sa Rosoboronexport za program MiG-29 koje je trebalo platiti. Za resor odbrane, odlukom Vlade od 23. decembra obezbeđeno je oko 24,5 miliona evra koja nisu bila predviđena budžetom. Taj novac podeljen je na dve budžetske stavke – oko 12,55 miliona evra za posebnu programsku aktivnost nazvanu „Unapređenje stanja u oblasti naoružanja i vojne opreme“ po klasifikaciji 512 i oko 11,96 miliona evra po klasifikaciji 425.
Povećanje budžeta i podela novca podudara se programom MiG-29 jer se radi o poslu u koji su uključene i nabavke novih uređaja za prilagođavanje šest aviona iz ruske donacije avionici koji su četiri aviona iz 101. lovačke avijacijske eskadrile dobila na remontu provedenom 2008. i 2011. godine, a po klasifikaciji 425 cenimo da su obuhvaćeni radovi na produžetku resursa svih 10 aviona.
Radi se samo o delu novca za program MiG koji je finansiran iz narednih budžetskih godina i još uvek je jedan od troškova sistema odbrane.
Interesantno je poreklo novca za MiG-ove – iz budžeta MDULS prebačeno je odbrani novac za klasifikaciju 512, a iz budžeta Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja novac za klasifikaciju 425.
U 2016. obezbeđen je za naoružanje po klasifikaciji 512 još jedan transfer 29. decembra kada je ministarstvo zdravlja dalo oko 5,67 miliona evra, a ministarstvo rada još oko 1,62 miliona evra.
Zbroj izdvajanja po klasifikacijama 512 i 425 u 2016. godini prema završnom računu budžeta iznosi oko 145,36 miliona evra.
Modernizacija u 2017. i 2018. godini
Ulaganja u nabavke naoružanja i modernizaciju nastavljena su 2017. i 2018. godine. Ugovorena su iz Rusije četiri helikoptera Mi-35M, 3 Mi-17V-5, baterije sistema PVO Pancir-S1, automatske puške SCAR-L i puškomitraljezi Minimi od belgijske kompanije FN Herstal, kineski dronovi i drugo.
Finansiran je domaći razvoj naoružanja uključujući ulaganja u Vojnotehnički institut (VTI) u Žarkovu i izradu desetina raznih prototipova i funkcionalnih modela. Neki su dovedeni do naoružanja i u oktobru ove godine počeo je rad u FAP-u na izradi nulte serije komandno-izviđačkih borbenih vozila BOV-KIV konverzijom od zastarelih samohodnih protivavionskih oruđa BOV-3 izrađenih u Mariboru osamdesetih godina. Takođe, radi se na modernizaciji i remontu samohodnih višecevnih lansera raketa Oganj.
Budžet za velika ulaganja u modernizaciju sredstava ratne tehnike nije planiran u većem obimu u budžetima ministarstva odbrane i problem je rešavan prema predsedniku Aleksandru Vučiću tekućim budžetskim rezervama i novcem iz suficita.
Prema završnim računima budžeta znatan deo nabavki nije planiran zakonom o budžetu za tekući godinu i naknadno su obezbeđena potrebna sredstva.
Zakonom o budžetu za 2017. godinu za namenski budžetski fond za naoružanje određeno je oko 1,8 miliona evra, a prema završnom računu ministarstva odbrane potrošeno je oko 47,62 miliona evra.
Jedan veći transfer za budžetski fond od oko 15,41 miliona evra ministarstvo finansija obezbedilo je poslednje nedelje oktobra 2017. godine sa prikrivenim izvorom i svrhom u završnom računu budžeta – ostavljeno je samo prazno polje pa možemo samo nagađati za koji od novih borbenih sistema je iskorišćen taj novac.
Za naoružanje je u decembru obezbeđeno iz ministarstva finansija dodatnih oko 22,65 miliona evra. Tokom 2017. za odbranu bilo je i drugih transfera, ali sa jasno definisanom namenom za uniforme M10 i čizme, za podršku remotnim zavodima u Batajnici i Čačku i dnevnice ljudstva na jugu, ali to su precizno definisani izdaci za razliku od transfera za povrljive ugovore. U 2017. godini po klasifikacijama 512 i 425 potrošeno je 104,62 miliona evra.
U budžetu za 2018. za nabavke naoružanja u delu budžeta za vojnu odbranu po klasifikaciji 512 predviđeno je oko 74,18 miliona evra, ali realizacija je bila čak 171,98 miliona evra.
Jedan za analizu nabavki naoružanja interesantan transfer za domaće prilike vrlo velikog iznosa od oko 106,8 miliona evra iz ministarstva finansija u ministarstvo odbrane 6. jula 2018. godine. Naravno taj transfer klasifikovan kao poverljiv, ali obzirom na datum i prosečni rok izrade borbenih sistema od 12-18 meseci može da se poveže sa paketom nabavki iz Rusije u kojem su Mi-35M, Mi-17V-5 i Pancir-S1, kao deo računa za ta sredstva ratne tehnike.
Dodatnih oko 2,58 miliona evra, takođe za poverljive namene, odbrana je dobila 25. oktobra od ministarstva finansija. Zatim, 29. novembra od ministarstva privrede i ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture preusmereno je na odbranu oko 15,22 miliona evra.
Prema završnom računu budžeta za 2018. godinu po klasifikacijama 512 i 425 utrošeno je 223,65 miliona evra.
Modernizacija u 2019. i 2020. godini
U budžetu za tekuću godinu samo po klasifikaciji 512 u vojnoj odbrani odobreno je rekordnih oko 182,6 miliona evra (prema aktuelnom kursu). Odlukom Vlade od 7. oktobra iz budžetskog viška povećani je budžet za nabavku naoružanja na oko 233,48 miliona evra.
Kada se zbroje svi izdaci po klasifikacijama 512 i 425 u ovoj godini predviđeno je da se potroši oko 356,25 miliona evra.
Nakon dinamičkog rasta troškova za modernizaciju u 2020. godini prema predlogu budžeta predviđeno je da se potrošni znatno manje novca u odnosnu na ovu godinu – za klasifikaciju 512 predviđeno je oko 218,32 miliona evra. Zbroj troškova od 2016. preći će jednu milijardu evra obzirom da je realizacija plana budžeta obično bila vrlo blizu 100%.