Hrvatska sa Bredlijima i TOW raketama postaje vodeća u regionu po protivoklopnim sposobnostima

11/12/2020 Odluka Vašingtona da omogući Hrvatskoj prodaju 76 borbenih vozila pešadije M2A2 ODS Bredli sa velikom količinom raketa TOW učiniće je vodećom zemljom regiona po protivoklopnim sposobnostima. Nema naznaka da je ta prodaja svojevrstan odgovor na brojnost oklopnih snaga Srbije koja je dodatno povećana nedavnom donacijom tenkova iz Rusije, ali taj čin predstavlja kontinuitet u jačanju protivoklopnih kapaciteta Hrvatske Vojske (HV). Hrvatska će dobiti mogućnost da po ceni od 757 miliona dolara iz Amerike dobije tehniku za preoružanje mehanizovanog bataljona Gardijske oklopno-mehanizovane brigade razmeštenog u tenkoprohodnoj Slavoniji. U paketu naoružanja će dobiti i više od 1,200 savremenih protivoklopnih raketa TOW u dve verzije i 500 raketa za uništavanje bunkera. Hrvatsko ratno vazduhoplovstvo već u upotrebi ima eskadrilu od 16 lakih borbenih helikoptera OH-58D sa raketama AGM-114L Helfajer dometa do 8 km. Nedavno je i na prvih osam oklopnih transportera točkaša Patrija montirana kupola sa koje se mogu ispaljivati izraelske protivoklopne rakete Spajk LR dometa 4 km. Zbog toga nema sumnje da je ta zemlja izbila na prvo mesto regionalne top liste protivoklopnih sposobnosti i za duže vreme rešila to pitanje. Ova nabavka Bredlija zasniva se na programu vlade SAD iz 2017. godine ERIP (European Recapitalization Incentive Program) čiji je cilj da Albaniji, Grčkoj, Slovačkoj, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji pomogne da zastarelu sovjetsku tehniku zamene zapadnom. BVP M2A2 ODS Bredli u HV treba da zameni jugoslovenski BVP M-80, koji je proizveden 80-ih godina prošlog veka za JNA i koji je mahom iz 32. varaždinskog korpusa koji se predao u septembru 1991. godine. Reč je o polovnim, ali remontovanim vozilima nastalim modernizacijom modela M2A2 iz 1988. godine, na osnovu iskustava rata u Iraku, a glavno unapređenje odnosi se na pojačanu oklopnu zaštitu. U javnosti se često tvrdi da je Bredli posebno ranjiv na dejstvo protivoklopnih ručnih lansera raketa i protivtenkovskih mina, ali se to može reći za svako oklopno vozilo na svetu. Vozilo može da primi tri člana posade i ukrcno odeljenje od sedam vojnika a pruža zaštitu od kalibra 14,5 milimetara. Naoružano je topom od 25 milimetara, dodatnim mitraljezom 7,62 milimetara i sa dva lansiran uređaja TOW rakete, što ga čini posebno interesantnim. Sugestije da se radi o starom BVP-u, koji se nabavlja po neobično velikoj ceni i koji je "noćna mora" za održavanje su tačne, ali padaju u vodu ako se čitava situacija sagleda iz ugla da će Bredli HV-u doneti nove protivoklopne mogućnosti, odnosno da će biti platforma za upotrebu nekih od najsavremenijih varijanti rakete TOW. Specijalizovani portal Obris navodi da će u Hrvatsku, zajedno sa "novim" BVP-om iz Amerike stići i 1.200 radio vođenih TOW raketa u verziji 2ARF i 2BRF, kao i 500 Bunker buster TOW raketa. U cenu ulaze i mitraljezi i topovi, municija, radio uređaji, simulator, rezervni delovi, oprema za održavanje, alati i oprema, tehnička i logistička podrška Vlade SAD i razne vrste obuke. Prvi korak u nabavci bila je odluka Pentagona od 11. maja ove godine da kroz vojnu pomoć preda Hrvatskoj do 120 Bredlija u vrednosti od preko 157 miliona dolara kako piše Obris . Ulaganje u modernizaciju i nabavka raketa i minicije i zavisni troškovi obuke i podrške padaju na teret hrvtakog budžeta. Prema američkoj proceduri to mora da se odobri u Kongresu kao i svaki drugi veći posao izvoza iz oblasti vojno-tehničke saradnje sa drugim državama. SAD su se na taj korak odlučile kako bi omogućili modernizaciju borbenih kapaciteta HV, odnosno ojačali saveznika iz NATO, ali i da bi unapredili interoperabilnost, odnosno sposobnost zajedničkog delovanja sa ostalim saveznicima. Sjedinjene Države su procenile da Hrvatska neće imati problema sa prihvatanjem nove tehnike u upotrebu, kao i da njen prijem neće promeniti vojnu ravnotežu u regionu u kome druge države nemaju tako razvijene protivoklopne kapacitete. Bukurešt od novijeg protivoklopnog oružja ima izraelske rakete Spajk, koje koristi i Slovenija zajedno sa ručnim bacačima i Karl Gustav M4 . Bogatu paletu savremenog protivoklopnog oružja nema ni Budimpešta koja modernizuje odbranu dalekosežnim planiranjem nabavki oružja vezujući ih za širu privrednu saradnju sa zemljama porekla. Tako su naručeni tenkovi Leopard 2A4HU odnosno 2A7+. Od novijih protivoklopnih sredstava koriste ručne bacače Karl Gustav M4. Srbija je sa druge strane, uz već postojeće M-84, u upotrebu je uvela nove tenkove iz Rusije T-72B1 MS i iz rezerve vratila jedan broj T-72M. Na planu protivoklopnog oružja jedino novo su ono koje nose helikopteri Mi-35. Osnovno sredstvo te vrste u Vojsci Srbije (VS) je i dalje 9M14 Maljutka, koja se u valjevskom Krušiku po licenci proizvodi još od sredine 70-ih. Višedecenijske najave modernizacije te žično vođene rakete konačno su dovele do 2T5 varijante dometa 5 km. Ona i dalje nije u upotrebi već se prikazuje kao maketa po sajmovima i pojedinim vežbama. Raketa 9K111 Fagot je u pešadijskim bataljonima VS u naoružanju gotovo četiri decenije pa je zbog vremenskih resursa upitna njihova raspoloživost. Pitanje raspoloživosti je moguće postaviti i za protivoklopna oružja na nižem taktičkom nivou čete i voda poput ručnih bacača M-79 Osa i M-80 Zolja, dok su nekadašnji bestrzajni topovi M-60 izbačeni iz upotrebe. Takođe, planirana modernizacija tenkova M-84 i BVP-ova M-80 je još neizvesna u pogledu rokova, količina i konačne konfiguracije i zato se ne može se uzeti u obzir u ozbiljnoj analizi. U proteklom periodu postojale su indicije da će VS ići na kupovinu nekih savremenih protivoklopnih raketa poput izraleskih Spajk. Određene najave stizale su čak i od predsednika Aleksandra Vučića u intervjuu za Džeruzalem post. Ipak, to se još nije desilo tako da su savremene protivoklopne mogućnosti VS svedene na četiri borbena helikoptera Mi-35M opremljenih ruskim raketama Ataka. Tako posmatrano, od drugorazrednog je značaja to što Bredli možda zaista nije najbolji BVP na svetu, jer je njegova prava vrednost upravo kao platforme za korišćenje savremenih protivoklopnih raketa. To posebno dolazi do izražaja ako se zna da je Bredli u prvom iračkom ratu uništio više protivničkih tenkova nego u to vreme veoma savremeni tenkovi Abrams, uz gubitke od nekoliko desetina vozila, često i od prijateljske vatre.