Srbija i Hrvatska kasne za Rumunijom, Mađarskom i Bugarskom u nabavci novih aviona

30/07/2020 Srpsko ratno vazduhoplovstvo (RV) po broju borbenih aviona prednjači u odnosu na oružane snage bivših jugoslovenskih republika ali zaostaje za nekim NATO susedima jer još nije pokrenuta procedura nabavke nove savremene borbene letelice. S obzirom da nema naznaka da bi to uskoro moglo da se dogodi, srpsko RV se suočava sa opasnošću da doživi hrvatski scenario kada više neće moći da računa na postojeće avione a da, u isto vreme, ne nabavi adekvatnu zamenu. Najnoviji razvoj događaja nagoveštava da će Srbija u narednoj dekadi iskoračiti u pravcu nabavke novog aviona. U tom procesu nije isključen veliki geopolitički zaokret od Rusije ka SAD. Prve informacije sugerišu da će se nabavljati jurišna avijacija, dok će lovački zadaci i u narednih deset godina biti povereni Migovima 29. Postojeći produženi resursi većini aviona isteći će od 2027. do 2031. godine. Kašnjenje u proceduri srpsku avijaciju stavlja u podređeni položaj u odnosu na vazduhoplovstva više komšija. Bugarska je već odredila kojim avionom će menjati svoje Migove 29, a Rumunija i Mađarska već koriste F-16, odnosno Gripen. Ukupno tri od pet zemalja regiona sa mlaznom avijacijom odlučile da unificiraju borbenu avijaciju jednim tipom aviona za čuvanje neba i napad na ciljeve na zemlji. Pet zemalja (Crna Gora, BiH, Severna Makedonija, Albanija i Slovenija) nema mlaznu avijaciju a zaštitu neba prepustilo je NATO er polisingu . Najsavremeniju flotu borbenih aviona regiona ima Mađarska. Eskadrilu sa 14 višenamenskih JAS-39 Gripen ta zemlja ima od 2007. godine. Ubojitosti mađarskih Gripena doprinose rakete "ispali i zaboravi" srednjeg dometa AMRAAM. To je jedino borbeno provereno oružje te klase u svetu. Budimpešta za Gripene plaća švedskom proizvođaču SAAB godišnji lizing od oko 36 milijardi forinti , odnosno oko 108 miliona dolara. Ugovor je produžen do 2026. godine. Mađarski Gripeni biće modernizovani na nivo MS20 koji omogućava integraciju vođenih bombi GBU-39 SDB, raketa vazduh-vazduh Meteor i poseban kanal za navođenje napada ciljeva na zemlji. Rumunija je po broju višenamenskih borbenih aviona vodeća zemlja regiona. Prvo je pre četiri godine od Portugala kupila 12 polovnih aviona u osnovnoj A i B verziji (Blok 15) koji su modernizovani na MLU standard, da bi kasnije nabavila još pet takvih aviona. Bukurešt je za svoje F-16 poput Mađarske obezbedio moderna oružja za borbu protiv ciljeva u vazduhu i na zemlji. Nabavljene su rakete AMRAAM, projektili vazduh-vazduh kratkog dometa Sajdvinder, laserski navođene bombe GBU-12 i protivoklopne rakete AGM-65 Maverik. Srbija je trećerangirana zemlja regiona po snazi borbenih aviona. Raspolaže sa deset Migova 29 u izvornim varijantama (9-12, 13 i 51) a po očekivanom prijemu još četiri letelice iz Belorusije do kraja godine može se očekivati da će prvi put nakon rata 1999. na raspolaganju biti čitava eskadrila lovačke avijacije. U jurišnoj avijaciji Srbija računa na desetak Orlova (J i NJ-22) i sličan broj Supergalebova, koji u ovom trenutku zadovoljavaju najosnovnije potrebe vazduhoplovstva. Beograd za sada ne pokazuje ambiciju da nabavi višenamenski borbeni avion. Prve informacije sugerišu da će se nabavljati jurišna avijacija, dok će lovački zadaci i u narednih deset godina biti povereni Migovima 29. Iznenadne najave da se od SAD razmatra kupovina čak 20 jurišnih aviona (bombardera) ukazuje da se polako odustaje od projekta modernizacije Orla i G-4, a u izjavama zvaničnika stidljivo je pomenuta činjenica da postojeći borbeni avioni Srbije "neće moći da lete doveka". I zaista, nijedan borbeni avion Srbije nije proizveden posle 1992. godine, što ukazuje da će do kraja naredne decenije praktični svi Migovi, Orlovi i Supergalebovi biti otpisani i da bi do tada trebalo da bude okončan izbor novog aviona. Bugarska je čevrta država regiona po borbenim avionima. Od 15 aviona MiG-29 koliko se navodi u izveštaju Militari balansa za 2020. godinu u operativnom stanju je sedam aparata. Sofija je posle više neuspešnih pokušaja da penzioniše te sovjetske lovce prelomilo i odlučila da ih zameni ih sa osam višenamenskih aviona F-16 blok 70, po ceni od 1,25 milijardi dolara. Prva grupa od četiri pilota bugarskog ratnog vazduhplovstva ovog leta otputovala je u SAD na preobuku za letenje na tim borbenim avionima. Sofija ima i 14 jurišnih aviona Su-25. Deo tih letelica prošle godine upućen je na remont u Belorusiju. Sledeća rangirana je Hrvatska. Jedini pravi borbeni avion u njenom vazduhoplovstvu je legendarni i nepopravljivo zastareli Mig-21. Svi avioni su grupisani u Eskadrili borbenih aviona (Zagreb i Pula) ali je zbog starosti aviona i čitavog niza skandala sa njihovim remontom ispravnost na niskom nivou. Procedura nabavke novog aviona u Hrvatskoj odavno je prevazišla okvire i najmaštovitije španske serije. Kao mogući naslednici MiG-21 u poslednjih petnaest godina javljali su se praktično svi dostupni moderni avioni na tržištu - od Gripena, novog i polovnog F-16, Jurofajtera, polovnog Miraža 2000, sve zaključno sa francuskim Rafalom. Zbog komplikovanih birokratskih procedura, nedostatka novca i političkih zakulisnih igara Ratnog zrakoplovstvo je, za sada, ostalo bez novog aviona. Upravo je situacija sa zamenom hrvatskog Miga 21 najbolji primer šta se može dogoditi i u Srbiji ukoliko se uskoro ne pođe u proceduru planiranja nabavke novog višenamenskog borbenog aviona. Obe zemlje su u iznudici posegnule za nabavkom polovnih lovaca MiG-21 i MiG-29, kako bi sprečili najgore, odnosno gašenje lovačke avijacije. Inicijalni uspeh uljuljkao je državna rukovodstva i stvario utisak u javnom mnjenju da je vojska "namirena" za duži period. Hrvatska je neprestanim odlaganjem došla u situaciju da više ne može da obezbedi novi, pa čak ni polovni avion do definitivnog penzionisanja Migova 21, dok Srbija ima još sedam do deset godina do tog momenta. Tako su sve države regiona sa mlaznom borbenom avijacijom sem Srbije i Hrvatske donele odluku šta dalje, usmeravajući se na nabavku univerzalnih letelica koje podjednako dobro mogu da brane nebo i dejstvuju po ciljevima na zemlji. Okolnosti u kojima se nalazi čitava svetska ekonomija zbog pandemije korona virusa, nikako nije naklonjena tom procesu jer novca nema i pravo je pitanje kada će privrede ponovo biti u situaciji da podrži bilo kakav iole ambiciozniji iskorak u tom pravcu. Sa avijacijom najslabije u regionu stoje bivše jugoslovenske republike i Albanija. Sa izuzetkom Slovenije i Severne Makedonije sve se oslanjaju na helikoptere. Iako se u izveštaju Militari balansa za 2020. godinu i dalje nalaze crnogorski Supergalebovi, kao i Orlovi i Jastrebovi nekadašnje Vojske Republike Srpske, u realnosti se na te avione ne može računati i reč je o letelicama koje čak ni svoje ime ne mogu da opravdaju jer nisu letele godinama. Slovenija nema mlaznu borbenu avijaciju, ali se njeni piloti za borbene i druge zadatke obučavaju na turboelisnim avionima PC-9M rutinski obučavaju i za borbene zadatke. Zbog male količine ubojnih sredstava, male brzine i brzine penjanja, PC-9M u najboljem slučaju može biti laki jurišni avion ali, svejedno, slovanačka vojska može da računa na određeni nivo podrške iz vazduha. Severna Makedonija nominalno računa na jedan An-2 i nekoliko Zlinova 242 ali je okosnica avijacije jedan broj borbenih i transportnih helikoptera.